Prema podacima Zavoda za statistiku, nemački radnici su u 2023. godini u proseku bili na bolovanju 15,1 radni dan, što je dovelo do ogromnih ekonomskih gubitaka.
Institut za bezbednost i zdravlje na radu procenjuje da je zbog bolovanja izgubljeno 128 milijardi evra proizvodnje.
Poslodavci predlažu različite mere kako bi smanjili izostanke. Šef Allianza Oliver Bate sugerisao je ukidanje plaćenog prvog dana bolovanja, dok neke kompanije uvode bonuse za prisutnost. Hamburger Hochbahn plaća radnicima do 615 evra na šest meseci, dok KVG iz Kila isplaćuje bonus do 1.000 evra godišnje. Ove mere pomažu, ali stope bolovanja su i dalje visoke, naročito nakon pandemije, piše Feniks magazin.
Automobilska i zdravstvena industrija među najpogođenijima
Visoke stope bolovanja pogađaju automobilsku industriju, gde je, prema rečima šefa Daimler-a Ola Kalenijusa, učestalost bolovanja u Nemačkoj dvostruko veća nego u drugim zemljama. Tesla u Grunheideu daje bonuse za „zlatni status“ do 1.000 evra, dok je kod nekih radnika praktikovala i nenajavljene posete tokom bolovanja.
U zdravstvenom sektoru, bolovanja su još češća – njegovatelji su u proseku odsutni 22,4 dana godišnje. Klinike u Hamburgu su razmatrale bonuse, ali sindikat Verdi je to odbio, smatrajući da bonusi ne rešavaju osnovne probleme.
Psihičke bolesti u porastu
Stručnjaci upozoravaju da su psihičke bolesti i respiratorne infekcije glavni razlozi za povećanje broja bolovanja. Dok su respiratorne infekcije porasle nakon ukidanja korona mera, mentalni problemi se sada češće prepoznaju i prijavljuju.
Debata o efikasnosti bonusa i drugih mera ostaje otvorena, dok broj izostanaka i dalje ugrožava nemačku ekonomiju.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
