Kako temperature padaju i jesenje lišće počinje da opada, možda ćete doći u iskušenje da ga uklonite. Međutim, to opalo lišće može biti od velike koristi za vaš travnjak i baštu, jer obogaćuje zemljište i pomaže u suzbijanju korova. Pa, koji je najbolji način za rukovanje njime — korašenje kosilicom ili grabuljanje?
Stručnjaci sa kojima smo razgovarali preporučuju košenje lišća kako bi se usitnilo na male komade koji se mogu razgraditi i nahraniti vaš travnjak. Takođe vredi ostaviti nešto lišća u cvetnim lejama, gde može poslužiti kao sklonište za leptire i druge korisne insekte. U nastavku saznajte kako da maksimalno iskoristite jesenje lišće — i kada treba posegnuti za kosilicom, a kada za grabuljama.
Da li treba da kosite ili grabuljate lišće?
Lišće je važan prirodni resurs za vaš travnjak i baštu. Ako želite da opalo lišće stavite u službu svog travnjaka, stručnjaci preporučuju da ga pokosite i usitnite na male komadiće koji mogu pasti između travki i tu se razgraditi.
„Kako se lišće razlaže, ono vraća vitalne hranljive materije i organsku materiju u zemljište, jačajući vaš travnjak i podstičući zdravu biologiju zemljišta“, kaže Džon D. Ferber, direktor hortikulture u objektu „The Lake House on Canandaigua“ za sajt Martha Stewart.
Ali i grabuljanje ima svoje mesto — sve dok lišće ostavljate u bašti. Možete koristiti grabulje da pomerite lišće u cvetne leje, ispod drveća ili na gomilu za kompost. Ostavljanje dela lišća netaknutim u cvetnim lejama takođe pruža sklonište za leptire i druge korisne insekte. Najbolji pristup zavisi od toga gde lišće pada i kako želite da ga iskoristite.
Kako kositi lišće
Kosilica sa funkcijom malčiranja je najbolji izbor, ali i obična kosilica može poslužiti ako pređete preko lišća nekoliko puta.
„Lišće bi trebalo da bude suvo i prilično ravnomerno raspoređeno po travnjaku“, kaže Rebeka Makmakin, vodeći hortikulturolog u udruženju „American Horticultural Society“. „Nemojte podesiti visinu kosačice prenisko — zapamtite da se ispod lišća nalazi trava. Veličina komadića lišća treba da bude veličine novčića ili manja, kako bi mogli da padnu između travki.“
-
Kosite kada je lišće suvo. Lakše se usitnjava i manje je verovatno da će se stvarati grudve.
-
Redovno održavajte travnjak. Kosite periodično umesto da čekate da se nakupi debeli sloj lišća.
-
Pređite još jednom ako je potrebno. Cilj su mali komadići koji se talože između travki.
-
Proverite travnjak nakon košenja. Najmanje polovina trave treba da ostane vidljiva nakon malčiranja. Ako ga lišće i dalje potpuno prekriva, pograbuljajte višak.
Ostavite deo lišća netaknutim radi očuvanja životinjskog sveta
Iako usitnjavanje lišća pomaže u nezi travnjaka, ostavljanje dela lišća netaknutim u cvetnim lejama i ispod drveća pomaže u očuvanju staništa za leptire, moljce i druge korisne insekte.
„Stotine vrsta moljaca i leptira koriste lišće drveća dok su u stadijumu gusenice, a zatim spuštaju u sloj lišća na zemlji kako bi prezimili ili završili sledeću fazu svog životnog ciklusa“, kaže Makmakinova.
Mnogi vlasnici kuća posvećuju posebnu pažnju ovim područjima prekrivenim lišćem, sadeći niske autohtone biljke ispod njih kako bi mogle da rastu kroz opalo lišće. Ova pogodna prirodna staništa mogu udvostručiti populaciju leptira i moljaca u vašoj bašti.
„Kada pograbuljamo i uklonimo to lišće, mi doslovno uklanjamo i leptire“, kaže Makmakinova.
Drugi načini za korišćenje opalog lišća
Koristite lišće kao malč
„Sitnjeno lišće se takođe može posuti po cvetnim lejama i povrtnjacima, gde pomaže u suzbijanju korova i postepeno obogaćuje zemljište organskom materijom“, dodaje Ferber.
„Kada se nanese u jesen, ovo lišće se razlaže tokom zime, a do proleća korisni insekti i mikroorganizmi ga pretvaraju u bogato, zdravo zemljište, čime praktično stvarate sopstveni prirodni kompost direktno u vašoj bašti“, dodaje on. Ovaj proces štedi vreme i trud, a organsku materiju zadržava van deponija.
Koristite lišće za kompost
Suvo jesenje lišće služi kao ključni izvor ugljenika, odnosno „smeđi“ materijal u kompostiranju.
„Ovi smeđi materijali se zatim mogu kombinovati sa zelenim materijalima za kompostiranje, kao što su sveži ostaci voća i povrća, koji su bogati azotom i vlagom“, kaže Brus Kejkbred, vinogradar, baštovan i suvlasnik vinarije „Cakebread Cellars“.
Proverite temperaturu! „Ako ste radoznali šta se dešava unutar vaše gomile [lišća], običan kuhinjski termometar vam to može reći“, kaže Kejkbred. „Između 54 i 71 stepen Celzijusa je idealna temperatura za kompostiranje.“
Dobijanje pravog odnosa je veoma važno. Bez dovoljno smeđih materijala bogatih ugljenikom, zeleni materijali mogu se brzo pretvoriti u kašu i postati anaerobni. Idealno je da imate 15 do 20 delova smeđeg materijala na jedan deo zelenog, stvarajući idealne uslove za mikrobsku aktivnost — što je ono što pokreće zdravo kompostiranje.
