Čim krenete da čitate o zdravoj ishrani, lako je steći utisak da morate da pronađete onu jednu „pravu“ dijetu i da je se držite do kraja života.
Novo istraživanje donosi mnogo jednostavniju poruku: izgleda da ne postoji samo jedan način da se hranite zdravo.
Naučnici iz Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti analizirali su podatke oko 7.500 ljudi i uporedili čak deset različitih obrazaca ishrane. Svaki od njih bio je povezan sa sporijim biološkim starenjem, iako su se jelovnici međusobno razlikovali.
Gledali su koliko „staro“ izgleda telo, a ne samo godine
Ovde nije reč o tome koliko godina piše u ličnoj karti.
Istraživači su posmatrali takozvane epigenetske markere, odnosno hemijske promene na DNK koje se menjaju kako starimo. Na osnovu njih može da se proceni koliko brzo telo biološki stari.
Ljudi koji su se više pridržavali nekog od analiziranih zdravih načina ishrane u proseku su imali povoljnije pokazatelje biološkog starenja. Rezultat je prvo primećen kod više od 6.400 učesnika Rhineland studije, a zatim proveravan na još više od 1.000 ljudi iz druge nemačke studije.
Ne morate svi da jedete isto
Među analiziranim obrascima bili su mediteranska ishrana, DASH, MIND, nordijska i pretežno biljna ishrana, kao i drugi modeli koji se smatraju kvalitetnim.
Zanimljivo je da osoba koja se odlično hranila prema pravilima jednog modela često uopšte nije imala visok rezultat prema pravilima drugog.
Pa ipak, svih deset obrazaca bilo je povezano sa sporijim epigenetskim starenjem. Razlike među njima postojale su, ali istraživači navode da nisu bile velike.
To praktično znači da neko može da voli mediteranski način ishrane sa maslinovim uljem, ribom i povrćem, dok drugome više odgovara drugačiji zdrav jelovnik i da ne postoji jedan univerzalni tanjir koji svi moramo da kopiramo.
Šta im je onda bilo zajedničko?
Iako su se jelovnici razlikovali, više od 70 odsto bioloških procesa povezanih sa promenama na DNK bilo je zajedničko različitim načinima ishrane.
Uglavnom su se odnosili na metabolizam, ćelijsku komunikaciju i procese koji imaju važnu ulogu u starenju i hroničnim bolestima.
Najjednostavnija poruka studije zato nije: „Od sutra morate na ovu dijetu.“
Mnogo je bliža ovome: nije presudno da jedete po savršenom planu sa interneta, već da većinu vremena birate kvalitetniju hranu na način koji možete stvarno da održite.
Istraživanje je posmatračko, pa ne dokazuje da određena ishrana direktno usporava starenje. Pokazuje, međutim, doslednu vezu između kvalitetnije ishrane i povoljnijih markera biološkog starenja.
