Velika Gorica, Osijek, Vinkovci i Zaprešić napravili su novi korak ka korišćenju geotermalne energije za grejanje domaćinstava, škola, vrtića i drugih javnih objekata. Za izradu četiri nove geotermalne bušotine obezbeđeno je 30 miliona evra bespovratnih sredstava, dok ukupna vrednost projekta iznosi oko 35,3 miliona evra, piše Klix.
Ako sve bude teklo prema planu, nova ulaganja omogućiće dalji razvoj geotermalnog grejanja, a početak korišćenja toplote iz podzemnih izvora očekuje se oko 2030. godine.
Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za projekat „Ulaganje u razvoj geotermalne energije“ potpisan je 9. oktobra 2026. godine. Reč je o nastavku istraživanja tokom kojih je na područjima ova četiri grada već potvrđeno postojanje geotermalnih ležišta.
Geotermalna energija za grejanje domova i javnih objekata
Geotermalna energija koristi toplotu iz unutrašnjosti Zemlje. Za razliku od solarne energije i energije vetra, dostupna je nezavisno od vremenskih prilika, zbog čega može imati važnu ulogu u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja toplotnom energijom.
U Hrvatskoj se posebno ističe geotermalni potencijal Panonskog basena, gde je geotermalni gradijent, prema podacima Ministarstva privrede, oko 60 odsto viši od evropskog proseka.
Planirane bušotine trebalo bi da obezbede tehničke uslove za održivo korišćenje geotermalnih izvora. Cilj je povećanje udela obnovljivih izvora energije u sistemima grejanja, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i dugoročno jačanje energetske sigurnosti.
Šta geotermalno grejanje znači za Veliku Goricu?
Velika Gorica planira da iskoristi geotermalni potencijal za potrebe postojećeg sistema grejanja. Prema najavama gradskih vlasti, cilj je da se ovim vidom grejanja obuhvati više od 60 odsto stanovništva.
Geotermalna energija tako bi mogla da postane važan deo budućeg snabdevanja toplotom u ovom gradu. Ipak, stvarni uticaj na troškove grejanja zavisiće od tehničkog rešenja, troškova održavanja i načina povezivanja geotermalnih izvora sa postojećom infrastrukturom.
Osijek planira da koristi toplotu iz dubine zemlje
U Osijeku se geotermalna energija vidi kao prilika za razvoj održivijeg grejanja, ali i za jačanje privrede i energetске nezavisnosti grada.
Nova bušotina trebalo bi da omogući dalji razvoj već potvrđenog geotermalnog potencijala. Osim za grejanje, geotermalna energija može se koristiti u poljoprivredi i drugim privrednim delatnostima, u zavisnosti od temperature vode i tehničkih mogućnosti.
Vinkovci žele geotermalno grejanje za 1.700 domaćinstava
Vinkovci planiraju razvoj centralnog sistema grejanja koji bi mogao da obuhvati oko 1.700 domaćinstava, kao i škole i druge javne ustanove.
Na ovom području već je potvrđen značajan geotermalni potencijal. Prema podacima Grada Vinkovaca, na dubini od oko 2.700 metara izmerena je temperatura od 131 stepen Celzijusa.
Osim za grejanje, geotermalna energija mogla bi da se koristi i za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, uključujući zagrevanje staklenika i plastenika.
Zaprešić planira grejanje škola, vrtića, bazena i sportskih dvorana
U Zaprešiću se geotermalna energija ne planira koristiti samo za grejanje domaćinstava. Grad je najavio mogućnost njene primene u školama, vrtićima, sportskim dvoranama, bazenima, komunalnim objektima i novoj poslovnoj zoni.
Takav pristup mogao bi da doprinese smanjenju potrošnje konvencionalnih energenata u javnim ustanovama i privrednim objektima.
Kolike će biti konkretne uštede i kada će pojedini objekti biti priključeni na sistem, zavisiće od daljeg razvoja projekta.
U projekat se ulaže više od 86 miliona evra
Nova faza projekta vredna je oko 35,3 miliona evra, od čega je 30 miliona evra obezbeđeno iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.
Ovaj projekat predstavlja nastavak prethodnih istraživanja finansiranih kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, za koja je obezbeđeno više od 50 miliona evra.
Ukupna vrednost ulaganja u obe faze tako premašuje 86 miliona evra.
Dok je prva faza bila usmerena na istraživanje i potvrđivanje geotermalnog potencijala, druga obuhvata izradu dodatnih bušotina i stvaranje uslova za buduće korišćenje toplote iz podzemnih izvora.
Kada bi geotermalno grejanje moglo da počne?
Prema najavama učesnika u projektu, početak radova očekuje se 2028. godine, dok bi sistem mogao da bude stavljen u funkciju oko 2030. godine.
Do tada je potrebno završiti planirane radove, obezbediti tehničke uslove i povezati geotermalne izvore sa odgovarajućim sistemima grejanja.
To znači da geotermalno grejanje još nije uvedeno u sva četiri grada, već je reč o projektu koji bi u narednim godinama mogao da omogući širu primenu domaćih obnovljivih izvora energije.
Da li geotermalna energija može da donese jeftinije grejanje?
Korišćenje geotermalne energije moglo bi dugoročno da smanji zavisnost od gasa i drugih fosilnih goriva i obezbedi stabilnije snabdevanje toplotom. Ipak, niži računi za građane nisu zagarantovani.
Konačna cena grejanja zavisiće od ulaganja u infrastrukturu, troškova održavanja bušotina, efikasnosti sistema i načina formiranja cene toplotne energije.
Ako projekat bude uspešno realizovan, četiri hrvatska grada mogla bi da dobiju novi izvor toplote dostupan tokom cele godine, koji bi se koristio za grejanje domaćinstava i javnih objekata.
Geotermalna energija tako bi mogla da postane važan deo dugoročnog razvoja održivijeg grejanja u Hrvatskoj.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
