Slučaj Grega Ouslija iz američke savezne države Indijane otvorio je brojna pitanja o pravima maloletnika i pravosudnom sistemu u toj zemlji.
Ousli je imao samo 14 godina kada je sačmaricom ubio svoje roditelje. U roku od 24 sata priznao je policiji da je pucao, ali je zakon u to vreme zahtevao saglasnost roditelja da bi maloletnik mogao da se odrekne prava na ćutanje i drugih prava tokom ispitivanja. Pošto su njegovi roditelji bili mrtvi, postavilo se pitanje zakonitosti takvog priznanja. Policija je, uprkos zakonskim ograničenjima, nastavila ispitivanje.
Istražitelji su pronašli i zapise iz dnevnika koji su ukazivali na to da su ubistva planirana nekoliko dana unapred. Upravo je navodna predumišljajnost bila jedan od glavnih argumenata tužilaštva da se Ousliju sudi pred sudom za odrasle.
Međutim, odluka je doneta na saslušanju koje je trajalo svega 20 minuta, manje od 72 sata nakon ubistava. Njegov advokat po službenoj dužnosti nije zatražio preliminarni psihijatrijski pregled niti je osporio značaj predumišljaja u slučajevima kada dete počini nasilje nad roditeljima.
Ousli je kasnije priznao krivicu uz tvrdnju da je bio duševno bolestan. Iako su stručnjaci koje je angažovala odbrana preporučili lečenje, tužilaštvo je insistiralo na strogoj kazni. Osuđen je na dve uzastopne zatvorske kazne od po 30 godina.
Godinama kasnije, Ousli se navodi kao primer osuđenika koji je uspeo da promeni život. Tokom boravka u zatvoru završio je fakultet sa odličnim uspehom i stekao poštovanje pojedinih zatvorskih službenika.
Njegov slučaj ponovo je pokrenuo pitanje koliko pažljivo pravosuđe treba da procenjuje odgovornost maloletnika, njihove mentalne sposobnosti i mogućnost rehabilitacije pre nego što odluči da im se sudi kao odraslima.
