Liftovi u Beogradu svakodnevno prevezu oko 600.000 ljudi, a njihova prosečna starost iznosi oko 43 godine. Najstariji je u funkciji još od 1935. godine, dok nedostatak kvalifikovanih majstora i rezervnih delova sve više otežava održavanje starih uređaja, piše RTS.
Mnogi stanari beogradskih zgrada svakodnevno ulaze u liftove koji su stariji od njih samih. Iako je njihov projektovani radni vek oko 25 godina, pojedini uređaji u prestonici rade znatno duže, a neki su u upotrebi gotovo čitav vek.
Prema podacima koje je objavio RTS, najstariji lift u Beogradu počeo je da prevozi stanare još 1935. godine i danas je i dalje u funkciji. Prosečna starost liftova u gradu iznosi oko 43 godine, što predstavlja veliki izazov za njihovo održavanje.
Problem nije samo u dotrajaloj opremi. Sve je manje kvalifikovanih majstora koji umeju da popravljaju stare mehanizme, a za pojedine modele rezervni delovi više se ne proizvode.
U Beogradu postoji lift star gotovo čitav vek
Najstariji beogradski lift, koji je prve stanare prevezao 1935. godine, predstavlja primer dugovečnosti stare tehnike. Ipak, činjenica da neki liftovi i dalje rade ne znači da su svi uređaji te starosti bezbedni za upotrebu.
Zvanični radni vek lifta iznosi oko 25 godina, ali trajanje zavisi od načina korišćenja, redovnog održavanja, remonta i tehničkog stanja opreme.
U pojedinim slučajevima uređaji mogu da nastave da rade i znatno duže, ali to zahteva stručne preglede, popravke i zamenu delova kada je to potrebno.
Prema podacima iz izveštaja RTS-a, liftovi u Beogradu svakodnevno prevezu oko 600.000 ljudi. To pokazuje koliko su važni za funkcionisanje višespratnica i svakodnevni život stanara.
Majstori na popravke često izlaze sa zakašnjenjem
Zbog starosti opreme, ekipe koje održavaju liftove suočavaju se sa brojnim kvarovima. Kada se uređaj pokvari, popravka može da potraje danima, naročito ako je potrebno pronaći deo koji se više ne proizvodi.
Aleksandar Todorović, monter liftova sa gotovo tri decenije iskustva, objasnio je za RTS da se zanat nekada učio uz iskusnije majstore.
„Ja nisam išao u školu za liftadžiju, nego sam se obučavao uz starijeg majstora“, naveo je Todorović.
Prema njegovim rečima, potrebno je oko tri do četiri godine rada u svojstvu pomoćnika da bi se steklo dovoljno iskustva za samostalan odlazak na teren.
Takav posao zahteva poznavanje različitih mehaničkih i električnih sistema, a iskustvo je naročito važno kada se popravljaju uređaji stari nekoliko decenija.
Nedostaju majstori, a za stare liftove nema delova
Jedan od najvećih problema predstavlja nedostatak novih stručnjaka. Poslednja generacija školovanih montera liftova izašla je iz škole još 1991. godine, pa su se kasnije generacije uglavnom obučavale kroz praktičan rad uz iskusne majstore.
„Gradsko stambeno“ trenutno održava oko 6.300 liftova, a nedostatak kvalifikovanog kadra dodatno otežava posao.
Igor Ćurčić iz ovog preduzeća ukazao je i na problem nabavke rezervnih delova za veoma stare uređaje.
Prema njegovim rečima, dešava se da se delovi više ne proizvode, pa majstori moraju da se oslone na iskustvo i mogućnost izrade zamenskih komponenti u radionicama.
Takve popravke zahtevaju mnogo vremena i specifično znanje, a oslanjanje na sve manji broj iskusnih majstora nije dugoročno rešenje.
Kada lift mora da bude isključen iz upotrebe?
Kod starih liftova najvažnije pitanje nije samo koliko dugo mogu da rade već da li ispunjavaju uslove za bezbednu upotrebu.
Kako je objasnio Ćurčić, ukoliko godišnja tehnička kontrola pokaže da lift nije bezbedan, uređaj mora odmah da bude isključen iz pogona.
To znači da starost sama po sebi ne određuje da li lift može da se koristi. Presudni su njegovo tehničko stanje, ispravnost bezbednosnih sistema i rezultati propisanih pregleda.
U slučaju ozbiljnog kvara ili utvrđenog bezbednosnog nedostatka, lift ne bi trebalo koristiti dok se problem ne otkloni i ne ispune potrebni uslovi za ponovno puštanje u rad.
Nove zgrade donose nove liftove, ali i dodatne obaveze
Dok se u Beogradu grade nove višespratnice sa modernim liftovima, veliki broj starijih stambenih zgrada i dalje zavisi od uređaja koji su odavno premašili svoj projektovani radni vek.
I novi liftovi zahtevaju redovno održavanje, stručne preglede i dostupnost rezervnih delova. Zato problem nedostatka kvalifikovanog kadra nije ograničen samo na stare zgrade.
Dodatni izazov predstavlja prenošenje znanja sa iskusnih majstora na nove generacije. Bez dovoljno stručnih radnika, čak i kvar koji nije naročito složen može da dovede do dužeg čekanja na popravku.
Za stanare to znači da ispravnost lifta ne zavisi samo od starosti uređaja već i od kvaliteta održavanja, brzine intervencije i dostupnosti delova.
U gradu u kojem liftovi svakodnevno prevoze stotine hiljada ljudi, pitanje ko će ih popravljati u narednim godinama postaje sve važnije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
