Ima jela koja ne traže ni mnogo novca ni mnogo vremena, a čoveka nahrane kako treba. Jedno od njih je kačamak, ona stara večera koju su naše bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, ali se za sto ipak sedalo siti i zadovoljni.
Topao kačamak sa malo sira, jogurta ili kiselog mleka i danas je odličan izbor kada vam se ne jede ništa teško, a ipak želite nešto konkretno.
Kukuruzno brašno od kog se pravi prirodno je bez glutena, a kačamak može da bude i dobar izvor ugljenih hidrata koji brzo daju energiju. Ako uz njega dodate jogurt, kiselo mleko ili malo mladog sira, dobićete i proteine, pa obrok postaje potpuniji.
Zašto su ga naši stari toliko jeli
Nije slučajno kačamak nekada bio gotovo svakodnevno jelo.
Bio je jeftin, brzo se spremao i dugo držao sitost. Posebno je prijao posle fizičkog rada, kada je trebalo pojesti nešto toplo i zasitno, a da stomak ne bude opterećen teškim sosovima i prženom hranom.
Ako ga pravite od integralnijeg kukuruznog brašna, dobićete i nešto više vlakana, koja su važna za normalno varenje.
Zato ga je bolje opisati kao jednostavan obrok koji može da prija varenju, a ne kao lek za creva.
Kako da ga napravite kao nekada
Za dve osobe potrebno vam je oko 500 ml vode, 120 do 150 grama kukuruznog brašna i malo soli.
Vodu posolite i stavite da provri. Polako sipajte brašno uz neprestano mešanje da se ne naprave grudvice. Smanjite temperaturu i kuvajte dok se ne zgusne, uz povremeno mešanje.
Gotov kačamak možete preliti sa malo jogurta ili kiselog mleka i dodati izmrvljeni sir.
Ako volite starinsku, jaču verziju, nekada se preko njega stavljalo i malo kajmaka ili preprženog sira, ali za laganiju večeru sasvim su dovoljni jogurt i mladi sir.
Najlepši je dok je još vruć, kada zamiriše kukuruzno brašno i odmah vas vrati na onu kuhinju u kojoj se večera nije komplikovala – stavilo se nekoliko običnih namirnica na sto i svi su bili siti.
