Radnici u Nemačkoj koji se službenim vozilima prevoze do gradilišta i drugih radnih lokacija mogli bi da imaju pravo na drugačiji obračun radnog vremena, što u pojedinim slučajevima može da utiče i na visinu zarade. Prema obračunu nemačkog portala „Inside Digital“, razlika bi od januara 2027. godine mogla da dostigne oko 428 evra mesečno za radnika koji svakodnevno provodi 80 minuta u službenom prevozu.
Evropski sud pravde razmatrao je slučaj radnika koji su se okupljali na mestu koje je odredio poslodavac, a zatim službenim vozilom odlazili na različite radne lokacije. Sud je zaključio da takvo putovanje, pod određenim uslovima, može da se smatra radnim vremenom.
To je posebno važno za zaposlene koji nemaju stalno mesto rada, već svakodnevno odlaze na različita gradilišta ili druge terenske lokacije.
Ipak, presuda ne znači da svi radnici koji putuju do posla automatski imaju pravo na dodatni novac. Za eventualnu doplatu važno je kako se vreme obračunava, kolika je zarada zaposlenog i da li je ispunjen zakonski minimum.
Kada se vožnja do radnog mesta računa kao radno vreme?
Slučaj o kojem je odlučivao Evropski sud pravde potekao je iz Španije. Zaposleni u preduzeću za održavanje zelenih površina okupljali su se na mestu koje je odredio poslodavac, a zatim su službenim vozilom odlazili na različite radne lokacije.
Vreme putovanja u jednom smeru bilo im je plaćeno, ali povratak nije bio uračunat na isti način.
Sud je zaključio da putovanje od mesta okupljanja do radne lokacije, kao i povratak, može da predstavlja radno vreme kada zaposleni putuju prema uputstvima poslodavca i tokom tog vremena ne mogu slobodno da raspolažu svojim vremenom.
Pri proceni su posebno važni uslovi pod kojima se putovanje odvija. To podrazumeva da poslodavac određuje mesto okupljanja i vreme polaska, da se zaposleni službenim vozilom prevoze do lokacija na kojima obavljaju posao i da nemaju stalno mesto rada. Važno je i da tokom putovanja moraju da postupaju prema uputstvima poslodavca i ne mogu slobodno da koriste to vreme za svoje potrebe.
Nije presudno da li zaposleni upravlja vozilom ili se u njemu samo prevozi. Važne su okolnosti putovanja i obaveze koje ima prema poslodavcu.
Iako je konkretan slučaj potekao iz Španije, reč je o tumačenju evropske direktive o radnom vremenu koje je relevantno i za Nemačku.
Koliko dodatnog novca radnici mogu da dobiju?
Nemački portal „Inside Digital“ prikazuje primer molera koji svakodnevno provodi ukupno 80 minuta u službenom vozilu, putujući od sedišta firme do različitih gradilišta i nazad.
Poslodavac mu obračunava sedam i po sati rada dnevno, dok ukupno vreme koje provodi na raspolaganju firmi, uključujući putovanje, iznosi osam sati i 50 minuta.
Prema obračunu portala, pri minimalnoj satnici od 13,90 evra, koja važi u Nemačkoj tokom 2026. godine, radnik za sedam i po sati dobija 104,25 evra dnevno. Međutim, kada se uračuna ukupno vreme provedeno na raspolaganju poslodavcu, za poštovanje minimalne satnice bilo bi potrebno oko 122,78 evra dnevno.
Razlika iznosi približno 18,53 evra dnevno. Ako radnik radi 22 dana mesečno, to je oko 408 evra bruto.
Od 1. januara 2027. godine minimalna satnica u Nemačkoj trebalo bi da poraste na 14,60 evra. Za sedam i po sati rada dnevna zarada po toj satnici iznosila bi 109,50 evra, dok bi za ukupno osam sati i 50 minuta bilo potrebno oko 128,97 evra.
U tom slučaju razlika bi iznosila približno 19,47 evra dnevno, odnosno oko 428 evra bruto za 22 radna dana.
Reč je o ilustrativnom obračunu, a ne o iznosu koji automatski pripada svim zaposlenima. Stvarna razlika zavisi od radnog vremena, ugovora, zarade i načina obračuna.
Važno je naglasiti da Evropski sud pravde nije odredio da svaki radnik mora da dobije dodatnu naknadu za putovanje. Presuda se odnosi na pitanje kada se određeno vreme smatra radnim vremenom, dok se pravo na konkretnu isplatu procenjuje prema nemačkim propisima i okolnostima svakog slučaja.
Koji radnici u Nemačkoj bi trebalo da provere obračun zarade?
Ovo pitanje posebno je važno za zaposlene koji rade na terenu i nemaju jedno stalno radno mesto.
Među njima su radnici u građevinarstvu i zanatskim delatnostima, moleri i drugi majstori koji odlaze na različita gradilišta, zaposleni u održavanju zelenih površina, radnici koji čiste objekte na različitim lokacijama i pojedini zaposleni u terenskoj nezi.
Ako poslodavac određuje mesto okupljanja i prevoz do radne lokacije, a vreme provedeno u vozilu nije uračunato u radne sate, zaposleni bi trebalo da provere da li takav obračun odgovara njihovim radnim obavezama i pravilima o minimalnoj zaradi.
Odluka se, međutim, ne odnosi automatski na svakoga ko svakodnevno putuje od kuće do svog uobičajenog radnog mesta. Redovno putovanje od kuće do stalnog posla razlikuje se od službenog prevoza koji je sastavni deo radnih obaveza.
Kolika će biti minimalna zarada u Nemačkoj od 2027. godine?
Minimalna bruto satnica u Nemačkoj od 1. januara 2026. iznosi 13,90 evra. Od 1. januara 2027. godine povećava se na 14,60 evra.
To povećanje može da utiče na obračun zarade radnika kod kojih neplaćeno vreme putovanja dovodi do toga da prosečna zarada za stvarno radno vreme padne ispod zakonskog minimuma.
Prema ilustrativnom primeru „Inside Digitala“, razlika za radnika koji svakodnevno provodi 80 minuta u službenom prevozu raste sa približno 408 evra mesečno u 2026. na oko 428 evra u 2027. godini.
Ipak, to nije dodatak koji država automatski isplaćuje svim radnicima, već moguća razlika u obračunu zarade u određenim okolnostima.
Kako radnici mogu da provere da li im se duguje novac?
Zaposleni koji sumnjaju da im vreme službenog putovanja nije pravilno obračunato trebalo bi da zabeleže vreme polaska, dolaska i povratka, kao i mesto okupljanja i radne lokacije. Korisno je sačuvati rasporede, naloge poslodavca, evidenciju radnih sati i obračune zarade.
Zatim treba da provere ugovor o radu i eventualni kolektivni ugovor, jer oni mogu da sadrže posebna pravila o naknadi za putovanje i rokovima za podnošenje zahteva.
Ako postoji sumnja da je zakonski minimum prekršen, zaposleni mogu da zatraže objašnjenje obračuna od poslodavca i potraže savet sindikata ili pravnika koji se bavi nemačkim radnim pravom.
Ne treba odlagati proveru. Iako je opšti rok zastarelosti za mnoge novčane zahteve tri godine, ugovori mogu da sadrže kraće rokove za isticanje pojedinih potraživanja. Pravila se razlikuju u zavisnosti od vrste zahteva, pa je važno proveriti konkretan slučaj.
Još jedna mogućnost: poreske olakšice za službena putovanja
Radnici koji zbog posla provode duže vreme van kuće i svog uobičajenog mesta rada mogu da provere i da li ispunjavaju uslove za poreski priznate troškove dodatne ishrane.
U određenim slučajevima, za poslovnu odsutnost dužu od osam sati može da se primeni paušalni iznos od 14 evra dnevno, u skladu sa nemačkim poreskim pravilima.
To ne znači da svaki radnik automatski dobija 14 evra od poslodavca ili države. Poreska olakšica zavisi od konkretnih okolnosti, a mogućnost isplate naknade od poslodavca može zavisiti i od ugovora.
Za zaposlene koji svakodnevno odlaze na različite radne lokacije najvažnije je da provere evidenciju radnog vremena, način obračuna zarade i pravila koja se primenjuju na njihov posao. U pojedinim slučajevima upravo neuračunati sati putovanja mogu da naprave razliku između isplaćene zarade i zakonskog minimuma.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
