Dunja kasno cveta, krajem aprila ili početkom maja, te zato retko strada od kasnih prolećnih mrazeva, i gotovo svake godine obilno i redovno rađa. Ali, daleko od toga da ekstremne vrućine koje su trajale duže nego inače, nisu ostavile posledice i na stabla dunja.
„Stanje je relativno lošije u odnosu na prethodne godine, jer suša je odnela svoj danak, nekih 100 dana nije pala kiša, tako da su ostale sitne. I ovi kasni mrazevi su uticali da bude manji prinos. Bile su kiše i hladno vreme u oprašivanju, nije se oprašila dovoljno, pčele nisu radile, to je jedan od razloga“, rekao je poljoprivrednik Zoran Dotlić za RTV.
Ako se rod ne ubere na vreme, postoji opasnost da loši vremenski uslovi oštete plodove. Vremenu berbe treba posvetiti pažnju, radi pravilnog i kvalitetnog čuvanja plodova.
Dunja za konzumaciju se bere u fiziološkoj, a za preradu u punoj zrelosti. Na našim prostorima, veće količine te voćne vrste koriste se prevashodno za preradu, ređe za potrošnju u svežem stanju. Prvo mesto zauzima proizvodnja kvalitetne i tražene rakije.
„Što se tiče dunje, ona mahom odlazi u destilat, konditorski proizvođači ne otkupljuju, zašto, ne znam, ali ona je stvarno zdrava i dobra, može da se koristi u industriji za prehranu. Nismo merili koliki je šećer, ali za jedan litar rakije sada sigurno treba oko 10 kg dunja. Cena je za konzum 120, a za preradu od 70 do 80 dinara“, napomenuo je Dotlić.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
