Koža često pokaže da se u organizmu nešto dešava pre nego što mi to sami primetimo. Posle leta najčešće viđamo pigmentne fleke na licu, dekolteu i šakama, uglavnom zbog sunca i pojačane proizvodnje melanina, a sa godinama se mogu pojaviti i takozvane staračke pege. Dermatolog Jan Kučera objašnjava da postoji više vrsta hiperpigmentacija, ali da ih sunce gotovo uvek pogoršava, pa savetuje zaštitni faktor 50+.
Posle kupanja u bazenu mogu se javiti i crvene, svrbljive promene na koži. Reakcija na hlor, kako navodi, nije prava alergija već iritacija kože jer hlor isušuje i oštećuje njenu zaštitnu barijeru. U takvim slučajevima često pomažu ispiranje čistom vodom i nega kože, dok se posle boravka u toplim bazenima i đakuziju ponekad mogu javiti i crveni, svrbljivi čvorići izazvani bakterijom Pseudomonas aeruginosa.
Mnogo više pažnje, međutim, zaslužuju tamne, veće promene na koži nogu, posebno ako su praćene otokom, suvoćom, zatezanjem ili perutanjem. Fizioterapeutkinja Iva Bilkova upozorava da takve promene mogu da budu povezane sa slabijom cirkulacijom i hroničnom venskom insuficijencijom. Kako krvni sudovi s godinama postaju krući i uži, protok krvi može da oslabi, pa koža na potkolenicama menja boju i postaje osetljivija.
Dugotrajno loša cirkulacija može da dovede i do rana koje teško zarastaju, odnosno venskih ulkusa, zbog čega takve promene nije dobro pripisivati samo „godinama“ ili umoru nogu. Ako se fleke šire, koža postaje sve zategnutija ili otečena, vreme je da se razgovara sa lekarom.
Posebno treba obratiti pažnju na svaku fleku ili promenu koja raste, menja boju ili oblik, krvari, boli, svrbi ili izgleda drugačije od ostalih. Isto važi i za novu pigmentnu promenu koju ranije niste imali. Ne znači svaka fleka ozbiljnu bolest, ali ona koja se menja ili pogoršava ne treba da se ignoriše. Najjednostavnije pravilo je zapravo i najbolje: ako vam nešto na koži izgleda drugačije nego ranije i ne prolazi, nemojte mesecima nagađati šta je pokažite lekaru.
