Sve toplane u Srbiji, osim toplane u Vrbasu, spremne su za početak grejne sezone, dok se zemlja u zimu ulazi sa rekordnim zalihama od 707 miliona kubika gasa. Nadležni poručuju da su energetski sistemi pripremljeni za kontinuirano snabdevanje, ali upozoravaju da predstojeća zima donosi velike izazove zbog stanja na evropskom i svetskom energetskom tržištu, piše Tanjug.
Pripreme za novu grejnu sezonu u Srbiji su pri kraju, a prema informacijama predstavljenim na forumu „Kako ćemo se grejati naredne zime“, većina toplana spremna je za početak rada.
Najveću pažnju privlače zalihe gasa, koje su dostigle 707 miliona kubika, što predstavlja istorijski maksimum.
Rekordne zalihe gasa spremne za zimu
Savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije Milan Aleksić izjavio je da su završene rekonstruktivne aktivnosti na proizvodnim i distributivnim kapacitetima.
Prema njegovim rečima, energetski sistemi su spremni da obezbede kontinuirano snabdevanje građana tokom cele godine.
Posebno važnu ulogu imaju zalihe prirodnog gasa.
Sa 707 miliona kubika u rezervama, Srbija u grejnu sezonu ulazi sa najvećom količinom gasa do sada.
To predstavlja važnu zaštitu u slučaju poremećaja na evropskom energetskom tržištu, posebno tokom perioda povećane potrošnje.
Jedna toplana još nije potpuno spremna
Iako je većina sistema spremna, postoji izuzetak.
Prema informacijama iznetim na forumu, toplana u Vrbasu još nije spremna za početak grejne sezone, dok su ostali sistemi pripremljeni za rad.
Nadležni navode da su rekonstrukcije na proizvodnim i distributivnim kapacitetima uspešno završene.
Srbija ima i velike zalihe uglja
Pored gasa, visoke su i zalihe uglja namenjene radu termoelektrana.
U termoelektranama se trenutno nalazi oko 1,8 miliona tona uglja.
To predstavlja dodatni sigurnosni oslonac energetskog sistema Srbije, posebno imajući u vidu da se tokom zime očekuje povećana potrošnja električne energije.
Ipak, visoke domaće rezerve ne znače da će predstojeća zima biti bez izazova.
Pred Srbijom kritična zima?
Milan Aleksić upozorio je da se Srbija nalazi u specifičnoj situaciji zbog kretanja na evropskom i svetskom energetskom tržištu.
Prema njegovim rečima, predstojeća zima mogla bi, po cenovnim pritiscima i geopolitičkim izazovima, da podseća na 2022. godinu.
Zbog toga su visoke zalihe gasa i uglja važne za stabilnost sistema.
Što su veće domaće rezerve, to je energetski sistem manje izložen kratkoročnim poremećajima na međunarodnom tržištu.
Građani sve više troše struju
Jedan od problema koji postaje sve izraženiji jeste rast potrošnje električne energije u domaćinstvima.
Sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Ljubinko Savić naveo je da domaćinstva učestvuju sa oko 35 odsto u finalnoj potrošnji energije.
Istovremeno, čak 65 odsto građana koristi drvo za ogrev, što pokazuje koliko je tradicionalno grejanje i dalje zastupljeno u Srbiji.
Potrošnja električne energije dodatno raste zbog korišćenja uređaja za dogrevanje tokom zime, ali i zbog sve većeg broja klima-uređaja i drugih rashladnih uređaja tokom leta.
Letnja potrošnja struje sve bliža zimskoj
Promene u načinu na koji građani koriste energiju postale su posebno vidljive tokom poslednjih godina.
Letnja potrošnja električne energije praktično se približila zimskoj, što je posledica sve veće upotrebe klima-uređaja i drugih uređaja za hlađenje.
To znači da elektroenergetski sistem više nije pod najvećim pritiskom samo tokom zime.
Visoke temperature tokom leta sada mogu da izazovu gotovo jednako veliku potrošnju kao hladni meseci.
Suša dodatno otežala proizvodnju električne energije
Energetsku situaciju dodatno komplikuju vremenske prilike.
Savić je ukazao na posledice suše i niskog vodostaja, koji mogu da otežaju dotok potrebnih količina vode za rad ključnih hidroenergetskih objekata.
Posebno su značajne hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, koje imaju važnu ulogu u proizvodnji električne energije u Srbiji.
Zbog toga energetska sigurnost ne zavisi samo od količine gasa i uglja, već i od hidroloških uslova, proizvodnje električne energije i potrošnje građana.
Šta građane čeka ove zime?
Najvažnija poruka sa skupa jeste da Srbija u grejnu sezonu ulazi sa značajnim rezervama energenata i pripremljenim sistemima.
Rekordne zalihe gasa od 707 miliona kubika predstavljaju važan zaštitni mehanizam, dok oko 1,8 miliona tona uglja predstavlja dodatnu rezervu za proizvodnju električne energije.
Ipak, nadležni upozoravaju da će mnogo toga zavisiti od kretanja cena energenata, geopolitičke situacije, vremenskih prilika i potrošnje.
Zbog toga se energetska stabilnost sve više posmatra kroz kombinaciju domaćih rezervi, pouzdanosti infrastrukture, veće energetske efikasnosti i razvoja obnovljivih izvora energije.
Energetska tranzicija više nije samo plan
Aleksić je ocenio da činjenica da se letnja potrošnja električne energije približila zimskoj pokazuje da energetska tranzicija više nije samo dugoročni cilj.
Promene u potrošnji već su postale svakodnevna realnost.
Zbog toga će, kako je istaknuto, biti potrebno razvijati pouzdanije i energetski efikasnije sisteme, povećavati korišćenje obnovljivih izvora i stvarati uslove za priključenje što većeg broja korisnika.
Za građane je, međutim, najvažnije da Srbija novu grejnu sezonu dočekuje sa rekordnim zalihama gasa i visokim rezervama uglja, uz poruku nadležnih da je sistem spreman za kontinuirano snabdevanje.
Najveći izazov ostaje ono na šta Srbija ne može direktno da utiče – cene energenata, geopolitička situacija, vremenski uslovi i stanje na evropskom tržištu energije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
