Hodanje je jedna od najjednostavnijih fizičkih aktivnosti, a novo istraživanje pokazuje da za zdravlje možda nije važan samo broj koraka, već i brzina kojom hodamo.
Kako piše „Harvard Health Publishinga“, veći broj koraka dnevno i brži tempo hodanja mogu biti povezani sa manjim rizikom od prerane smrti, odnosno sa dužim životom.
Istraživanje pratilo više od 64.000 ljudi
Studija je obuhvatila 64.743 odrasle osobe iz Ujedinjenog Kraljevstva, prosečne starosti 62 godine. Učesnici su tokom jedne nedelje nosili uređaje na zglobu koji su beležili broj njihovih koraka i tempo hodanja.
Tokom približno osam godina praćenja zabeleženo je 1.697 smrtnih slučajeva, uključujući 502 smrti povezane sa kardiovaskularnim bolestima.
Istraživači su učesnike podelili prema broju dnevnih koraka: manje od 5.000, od 5.000 do 7.500, od 7.500 do 10.000 i više od 10.000 koraka.
Nije važan samo broj koraka
Posebnu pažnju naučnici su posvetili brzini hodanja. Upoređivali su ljude koji su pravili manje od 5.000 koraka dnevno, ali su hodali različitim tempom.
Rezultati su pokazali da su oni koji su hodali brže imali manji rizik od smrti, čak i kada nisu pravili veliki broj koraka. Njihov rizik bio je sličan riziku ljudi koji su dnevno prelazili između 5.000 i 7.500 koraka, ali sporijim tempom.
Koji broj koraka je bio najbolji?
Najniža stopa smrtnosti zabeležena je kod ljudi koji su dnevno pravili između 7.500 i 10.000 koraka.
Autori istraživanja navode da bi dobar cilj za dugovečnost mogao da bude brz tempo od 90 do 100 koraka u minuti tokom 30 minuta dnevno.
Ipak, istraživači naglašavaju da ne postoji samo jedan način da se dođe do koristi. Za ljude koji zbog manjka vremena ili fizičkih ograničenja ne mogu da naprave veliki broj koraka, kombinovanje kraćeg hodanja sa nešto bržim tempom takođe može biti korisno.
Istraživanje je objavljeno 8. septembra 2026. godine u onlajn izdanju časopisa „British Journal of Sports Medicine“.
