Kad stanemo ispred gajbica sa jabukama, uglavnom biramo po ukusu, neko voli kiselkastu greni smit, neko neće da čuje ni za jednu osim slatkog fudžija, dok drugi godinama kupuju crveni delišes ili galu. Ali ako gledamo hranljive materije, da li je neka od njih zaista zdravija od ostalih?
Odgovor nije tako jednostavan. Sve jabuke sadrže vlakna, vitamin C i biljna jedinjenja poput kvercetina, katehina i hlorogenske kiseline. Razlike između sorti ipak postoje, naročito u količini šećera, kiselina i polifenola.
Zanimljivo je da je jedno novije istraživanje analiziralo upravo sorte koje se često prodaju i na tržištu Srbije, među njima crveni delišes, greni smit, fudži i gala. Rezultati su pokazali da svaka ima neku svoju prednost.
Greni smit, manje fruktoze i zanimljiv sastav vlakana
Ako volite zelene, kiselkaste jabuke, greni smit ima nekoliko zanimljivih karakteristika.
U istraživanju sprovedenom na sortama sa srpskog tržišta imala je najmanje fruktoze među analiziranim sortama i jednu od nižih vrednosti glukoze. Istovremeno je imala najviše jabučne kiseline, što objašnjava njen izražen kiselkast ukus.
Jedna ranija laboratorijska studija, koja je uporedila više popularnih sorti, utvrdila je da je greni smit imala najviše dijetetskih vlakana i određenih nesvarljivih biljnih jedinjenja među testiranim jabukama. To je čini zanimljivom sortom kada govorimo o varenju i crevnoj mikrobioti, mada takvi laboratorijski rezultati ne znače da ona automatski ima najveću zdravstvenu korist kod ljudi.
Crveni delišes, posebno zanimljiv zbog polifenola
Crveni delišes možda nema reputaciju „fit“ jabuke kao greni smit, ali istraživanja mu daju jedan ozbiljan adut.
U studiji sorti sa srpskog tržišta imao je više ukupnih fenolnih jedinjenja od gale, fudžija i greni smita. U jednom starijem istraživanju sorti takođe je bio pri vrhu po ukupnom sadržaju fenola.
Fenolna jedinjenja spadaju u biljne supstance sa antioksidativnim delovanjem. Mnoga od njih nalaze se upravo u kori jabuke, što je još jedan razlog da je, kada je dobro operete, ne ljuštite bez potrebe.
Fudži, slađa jabuka koja i dalje ima svoje prednosti
Fudži je omiljena među ljudima koji vole izrazito slatke i hrskave jabuke.
U poređenju sa greni smit, obično sadrži više šećera i ima znatno blažu kiselost. U istraživanju sa srpskog tržišta sadržala je više fruktoze i glukoze od greni smita, ali je istovremeno imala i solidnu količinu ukupnih fenolnih jedinjenja.
To što je jabuka slađa ne znači da je „nezdrava“. Šećer u celom voću dolazi zajedno sa vlaknima, vodom i biljnim materijama, što nije isto kao konzumiranje dodatog šećera u slatkišima ili gaziranim napicima.
Fudži može biti naročito dobar izbor za ljude kojima kisele jabuke ne prijaju, a žele sveže voće koje će zadovoljiti potrebu za slatkim.
Gala, slatka, blaga i laka za svakodnevno jelo
Gala je negde između – nije toliko kisela kao greni smit, niti mora biti izrazito slatka kao pojedini fudži plodovi.
U istraživanju sorti sa srpskog tržišta imala je nešto manje ukupnih fenolnih jedinjenja od crvenog delišesa i fudžija, ali to je ne čini lošim izborom. I ona obezbeđuje vlakna i različite biljne materije, a njen blag ukus razlog je zbog kojeg je mnogi lako uključuju u svakodnevnu ishranu.
Druga istraživanja pokazuju i da sastav iste sorte može da varira u zavisnosti od područja u kojem je uzgajana, zrelosti i uslova proizvodnje. Zbog toga nije moguće svaku galu ili fudži svesti na jednu fiksnu brojku.
Pa koja je onda najzdravija?
Ako gledamo samo pojedinačne osobine, greni smit se izdvaja po nižoj količini fruktoze i rezultatima nekih istraživanja o vlaknima, dok crveni delišes može imati prednost po ukupnim polifenolima.
Fudži je dobar izbor za one koji žele slađu jabuku, dok je gala blaga i praktična za svakodnevno jelo.
Ali nema dokaza da jedna od ove četiri sorte predstavlja univerzalno „najzdraviju“ jabuku za svakoga. Mnogo je važnije da jedete celo voće redovno i, kada je moguće, sa korom. Harvard navodi da se upravo u kori nalazi veliki deo vlakana i flavonoida koje jabuka sadrži.
Drugim rečima, možda je najbolja jabuka upravo ona koju ćete zaista pojesti.
Ako danas uzmete greni smit, sutra crveni delišes, a prekosutra fudži ili galu, dobićete širi spektar biljnih jedinjenja, a to je verovatno korisnije nego juriti jednu „savršenu“ sortu.
