Krista Pajk (50) trebalo je da bude prva žena pogubljena u Tenesiju posle više od 200 godina. Umesto toga, nakon što su joj ubrizgane dve doze leka namenjenog da joj oduzme život, ona je ostala živa. Za izvršenje je korišćen pentobarbital, snažan barbiturat koji Tenesi od 2024. koristi kao jedini lek u protokolu smrtonosne injekcije. Prema navodima njenih advokata i svedočenju medija koji su pratili izvršenje, prva doza nije dovela do njene smrti. Po državnom protokolu, zatim je primenjena i druga doza.
Ni tada nije umrla.
Novinari koji su bili među svedocima čuli su njeno disanje i zvuke nalik hrkanju više od sat vremena nakon početka procedure. Prema AP-u, u jednom trenutku je podigla glavu, pomerala se i rekla da je boli ruka. Njeni advokati tvrde da je nakon ubrizgavanja leka i dalje bila živa i da je bilo neophodno pružiti joj medicinsku pomoć. Kasnije je iz zatvora izvedena na nosilima i odvezena kolima Hitne pomoći u bolnicu, umesto da njeno telo bude odvezeno nakon izvršenja kazne. Njeni advokati su saopštili da je primala hitnu medicinsku pomoć. Prema kasnijim informacijama, lek je izazvao ozbiljnu reakciju na njenoj ruci, uključujući otok i promene na koži, dok njena odbrana tvrdi da je deo leka možda završio u tkivu umesto direktno u krvotoku.
Sudovi u poslednjem trenutku odlučivali o njenoj sudbini
Sve se dodatno zakomplikovalo samo nekoliko sati pre nego što je postupak trebalo da počne. Savezni apelacioni sud privremeno je zaustavio izvršenje kako bi razmotrio nove argumente njene odbrane. Advokati su između ostalog ukazivali na njeno teško detinjstvo, traume i okolnosti koje, kako su tvrdili, nisu bile dovoljno uzete u obzir kada je osuđena na smrt. Međutim, Vrhovni sud SAD kasnije je ukinuo tu odluku i omogućio Tenesiju da nastavi sa izvršenjem.
Pajk je tako dospela u situaciju kakvu niko nije očekivao: nakon više od tri decenije provedene čekajući smrt, dva pokušaja ubrizgavanja pentobarbitala nisu dovela do njenog pogubljenja. Guverner Tenesija Bil Li nakon svega je naredio nezavisnu istragu i obustavio preostala pogubljenja planirana u toj saveznoj državi do kraja 2026. godine. Državno ministarstvo za korekcije saopštilo je da je njegov tim pratio važeći protokol.
Ubistvo koje je počinila sa samo 18 godina
Krista Pajk je na smrtnu kaznu osuđena zbog ubistva 19-godišnje Kolin Slemmer u januaru 1995. godine. Imala je samo 18 godina. Kolin je bila polaznica programa Job Corps u Noksvilu, a prema sudskim spisima, Pajk ju je namamila u šumoviti deo u blizini poljoprivrednog kampusa Univerziteta Tenesi. Pajk je tamo otišla sa svojim tadašnjim dečkom Tadarilom Šipom, koji je imao 17 godina, i još jednom devojkom, Šadolom Peterson. Prema dokazima iznetim tokom suđenja, Pajk je imala sukob sa Kolin i verovala je da ju je uvredila i pokušala da joj preotme dečka. Kolin je, prema navodima, namamljena pričom da će zajedno nabaviti marihuanu i rešiti nesuglasice.
Ono što se dogodilo potom bilo je brutalno. Pajk i Šip su napali Kolin, tukli je i koristili komadom odlomljenog betona. U sudskim dokumentima navode se i brojni drugi detalji napada, uključujući povrede nanete oštrim predmetom. Na telu žrtve pronađen je i pentagram urezan u kožu. Telo 19-godišnjakinje pronađeno je narednog jutra.
Pajk je uhapšena tri dana kasnije, ali je još jedan detalj iz istrage posebno šokirao javnost. Prema sudskim zapisima, ona je nakon ubistva drugim polaznicima Job Corpsa pričala šta se dogodilo i pokazivala deo lobanje svoje žrtve. Jednoj osobi je, prema sudskom dokumentu, pokazala komad kosti i tvrdila da je reč o delu Slemmerine lobanje koji je uzela nakon ubistva. Sudski spisi navode i da je pričala o višestrukim posekotinama na vratu i udarcima u glavu.
U slučaju je uhapšena i Šadola Peterson. Ona je pristala da sarađuje sa tužilaštvom i svedoči protiv Pajk i Šipa, zbog čega je dobila znatno blažu kaznu.
Pajk je 1996. proglašena krivom za ubistvo prvog stepena i osuđena na smrt. Šip je takođe osuđen zbog ubistva, ali je činjenica da je imao samo 17 godina u vreme zločina bila ključna: nije mogao da dobije smrtnu kaznu. Osuđen je na doživotni zatvor uz mogućnost uslovnog otpusta.
Tri decenije čekala smrtOd presude do zakazanog izvršenja prošlo je oko 30 godina. Za to vreme njena odbrana je više puta pokušavala da promeni kaznu, a poslednjih godina posebno je insistirala na njenom detinjstvu i traumama koje je preživela. Advokati su tvrdili da je Pajk kao dete bila izložena ozbiljnom fizičkom i seksualnom zlostavljanju. Stručnjaci su tokom sudskih postupaka govorili i o njenim psihičkim problemima, uključujući posttraumatski stresni poremećaj i bipolarni poremećaj.
Odbrana je tvrdila da porota 1996. godine nije dobila kompletnu sliku njenog odrastanja i posledica trauma koje je preživela. Upravo su ti argumenti ponovo postali važni pred zakazano pogubljenje. Pajk nikada nije negirala da je učestvovala u ubistvu. U zahtevima za pomilovanje tražila je da joj smrtna kazna bude zamenjena doživotnim zatvorom, ali je guverner Tenesija odbio njen zahtev.
Majka ubijene Kolin Slemmer godinama se zalagala za izvršenje kazne. Ona je prisustvovala i pokušaju pogubljenja u septembru i kasnije rekla da je videla da je Pajk tokom procedure i dalje bila živa. Da je izvršenje uspelo, Pajk bi postala prva žena pogubljena u Tenesiju za više od dva veka.
Umesto toga, žena koja je u januaru 1995. godine imala samo 18 godina, a potom gotovo tri decenije provela čekajući smrtnu kaznu, završila je u bolnici nakon što ni dve doze pentobarbitala nisu uspele da je usmrte. Šta će se sada dogoditi sa njenom presudom i da li će država pokušati ponovo da izvrši smrtnu kaznu, tek treba da bude odlučeno.
