Pre 15 godina Branislav Anđelić zasadio je prvih 900 čokota vinove loze. Do tada, kako kaže, nije imao mnogo iskustva sa poljoprivredom, a nije uspevao da održi ni muškatle na terasi, piše Blic.
Danas njegova vinarija Plavinci ima dugogodišnje iskustvo u organskoj proizvodnji i sertifikaciji vina. Put od prvih čokota do sertifikovanog organskog vinograda, međutim, nije bio jednostavan.
Anđelić objašnjava da organska proizvodnja ne znači da se vinograd ostavlja bez zaštite, već da se koriste drugačija sredstva i primenjuju drugačiji principi rada.
Organski vinograd se prska, ali sredstva ne ulaze u biljku
Jedna od najčešćih zabluda jeste da se organski vinograd uopšte ne prska.
Kako objašnjava Anđelić, u konvencionalnoj proizvodnji mogu se koristiti sistemični preparati koje biljka usvaja i koji određeno vreme štite lozu iznutra. U organskoj proizvodnji koriste se sredstva dozvoljena pravilima organske poljoprivrede, među kojima su i kontaktni preparati koji ostaju na površini biljke.
„U konvencionalnoj proizvodnji preparat ulazi u lozu i štiti je dve ili tri nedelje. Kada se pojave plesni, hemija koja je već u biljci sprečava razvoj bolesti“, objašnjava Anđelić za „Blic Biznis“.
Kod organskog uzgoja zaštitna sredstva ostaju na površini lista i mogu se isprati kišom. Zbog toga se tretmani moraju ponavljati češće.
„Ljudi ne znaju da mi, u stvari, češće moramo da prskamo nego proizvođači u konvencionalnoj proizvodnji, ali to ne ulazi u biljku“, kaže Anđelić.
„Mi ne hranimo biljku, već zemljište“
Velika razlika postoji i u načinu na koji se tretira zemljište.
U organskom vinogradu cilj je da se očuva mikrobiološki život zemljišta i da biljka sama iz njega uzima hranljive materije.
„Mi ne hranimo biljku, već zemljište, kako bi biljka sama uzimala hranljive materije iz njega“, objašnjava Anđelić.
U vinogradu se, kako navodi, zemljište ne zaorava, već se trava kosi. Koriste se i biljke koje vezuju azot iz vazduha, kao i one sa dubokim korenom koje pomažu da voda i vlaga prodru dublje u zemljište.
Za zaštitu se koriste i prirodni preparati, uključujući one na bazi koprive i rastavića, kao i komercijalni preparati napravljeni od biljaka i mikroorganizama.
U organskom vinogradu „korov“ nije nužno problem
Još jedna razlika vidi se u odnosu prema biljkama koje rastu između čokota.
Anđelić navodi da se u organskoj proizvodnji sve zeleno ne posmatra automatski kao korov koji treba ukloniti.
„Nema korova u organskoj proizvodnji. U organskoj proizvodnji sve što je zeleno je dobro“, kaže on.
Biljke između redova mogu doprineti očuvanju zemljišta, privlačenju korisnih insekata i smanjenju isparavanja vode tokom velikih vrućina.
Zatravljivanje vinograda podržava se i kroz određene programe Evropske unije namenjene održivoj poljoprivredi.
Organsko grožđe ne znači automatski i organsko vino
Važno je napraviti razliku između organskog grožđa i organskog vina.
„Vi možete da pravite obično vino od organskog grožđa, ali ne možete da pravite organsko vino od običnog grožđa“, naglašava Anđelić.
Da bi vino dobilo organski sertifikat, pravila moraju da se poštuju i nakon berbe, odnosno u podrumu.
U sertifikovanoj organskoj proizvodnji dozvoljena su određena sredstva, ali je njihov izbor ograničen pravilima organske proizvodnje.
Jedan od primera je sumpor-dioksid. On nije potpuno zabranjen, ali se koristi u propisanim količinama. Anđelić navodi da ga u svojoj proizvodnji koristi u maloj količini, pred flaširanje, kako bi sprečio kvarenje vina.
Organsko i prirodno vino nisu isto
Još jedna važna razlika jeste između organskog i prirodnog vina.
Organsko vino mora da bude proizvedeno prema propisanim pravilima i pod kontrolom sertifikacionog sistema. Prirodno vino nije isto što i sertifikovano organsko vino.
U vinariji Plavinci, kako objašnjava Anđelić, grožđe fermentiše na prirodnim kvascima koji dolaze iz vinograda.
„Ne bistrimo ga, ne filtriramo i na kraju dodamo malo sumpora da bi se vino sačuvalo“, navodi on.
Suštinu takve proizvodnje opisuje jednostavno:
„U ovoj čaši ima samo grožđa i ničega više.“
Kako se dobija sertifikat za organsko vino?
Organski sertifikat nije samo oznaka koju proizvođač može sam da stavi na flašu. Proces podrazumeva kontrolu proizvodnje od vinograda do podruma.
Proverava se parcela na kojoj se uzgaja grožđe, njeno okruženje i način obrade zemljišta. Proizvođač mora da vodi evidenciju o preparatima koje koristi, radovima u vinogradu i količinama proizvedenog grožđa i vina.
Posebno se vodi računa i o tome šta se nalazi u neposrednoj blizini organskog vinograda. Ukoliko postoji opasnost da sredstva iz susedne konvencionalne proizvodnje dospeju na organsku parcelu, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
Konverzija traje tri godine
Pre nego što proizvodnja dobije puni status organske, zemljište prolazi kroz period konverzije.
On, prema rečima Anđelića, traje tri godine, mada može biti kraći ukoliko postoje dokazi da na određenoj parceli prethodno nije bilo konvencionalne proizvodnje.
Tokom konverzije proizvođač već mora da se pridržava pravila organske proizvodnje.
Kontrola se nastavlja i nakon dobijanja sertifikata, koji se obnavlja svake godine.
„Morate da imate račune ako ste kupili preparate, morate da vodite dnevnik kada ste šta radili. Sve je dokumentovano, od prvog do poslednjeg dana“, kaže Anđelić.
Kontroliše se i deo proizvodnje koji se odvija u podrumu — od proizvedenih količina i zaliha do flaširanja i prodaje.
Od 900 čokota do 15 godina iskustva
Priča Branislava Anđelića počela je pre oko 15 godina sa 900 čokota i bez prethodnog iskustva u vinogradarstvu.
Danas je njegova vinarija primer kako proizvodnja vina može da se zasniva na dugoročnom odnosu prema zemljištu, organskim principima i strogoj kontroli proizvodnog procesa.
Takav pristup podržava i NLB kroz konkurs NLB Organic, koji ove godine obeležava 15 godina podrške održivoj poljoprivredi.
Ovogodišnji nagradni fond iznosi 3,5 miliona dinara, a namenjen je projektima iz biljne i stočarske organske proizvodnje, mladim proizvođačima, ženama u agrobiznisu i preradi hrane, kao i proizvođačima koji čuvaju stare sorte voća i povrća.
Do sada je kroz konkurs podržano više od 50 održivih ideja, dok je proglašenje pobednika ovogodišnjeg konkursa najavljeno do kraja oktobra 2026. godine.
Od čoveka kome nisu uspevale ni muškatle do proizvođača organskog i prirodnog vina — Anđelićeva priča pokazuje koliko se jedan potpuno novi početak može pretvoriti u dugoročan posao.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
