Napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije, energetske objekte i područje Moskve poslednjih meseci proizveli su dramatične prizore požara i dima duboko iza linije fronta.
Riter, međutim, smatra da te operacije treba posmatrati i kroz političku dimenziju.
Prema njegovom tumačenju, jedan od ciljeva bio je stvaranje utiska da ruske vlasti nisu sposobne da zaštite sopstvenu teritoriju i da bi takav osećaj nesigurnosti mogao da se pretvori u nezadovoljstvo stanovništva neposredno pred izbore.
Udari stigli i do Moskve pred glasanje
Ukrajina je upravo tokom završnice parlamentarnih izbora izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu od početka rata. Pogođena je i rafinerija u ruskoj prestonici, dok su aerodromi privremeno obustavljali saobraćaj. Reuters je izvestio da je napad izveden u trenutku kada su birači izlazili na izbore koje je Putin predstavljao kao test podrške njegovoj politici i ratu u Ukrajini.
Riter takav trenutak napada tumači kao deo šireg psihološkog i političkog pritiska na Moskvu.
Ipak, rezultat izbora nije pokazao pad zvanične podrške vladajućoj stranci.
Prema konačnim rezultatima, Jedinstvena Rusija osvojila je 57,83 odsto glasova, naspram 49,8 odsto na izborima 2021. godine, i dobila 355 mesta u Državnoj dumi.
Kremlj izašao sa još većom većinom
Upravo tu Riter vidi politički efekat suprotan očekivanom.
Prema njegovoj proceni, umesto ozbiljne unutrašnje pukotine, izbori su Kremlju doneli još širu parlamentarnu većinu i prostor da nastavi postojeći kurs.
Takav zaključak, međutim, ima važno ograničenje. Reuters opisuje ruski politički sistem kao strogo kontrolisan, uz snažno ograničavanje otvorenog protivljenja ratu, dok su kritičari izbora osporavali ravnopravnost političke utakmice. Zato izborni rezultat sam po sebi nije dovoljan da precizno izmeri stav celokupnog ruskog stanovništva prema ratu.
Riter: Ne očekujem veliku mobilizaciju
Riter odbacuje i scenario prema kojem bi Moskva nakon izbora morala da odgovori novom velikom mobilizacijom ili namernom provokacijom prema NATO-u i Evropskoj uniji.
Njegova procena je da će Kremlj uglavnom ostati na postojećem kursu, ali da bi intenzitet vojnih operacija protiv Ukrajine mogao dodatno da poraste.
To je njegova procena budućeg razvoja rata, a ne potvrđeni plan Moskve.
Ali udari na rafinerije ipak bole Rusiju
Jedna stvar u Riterovom tumačenju zahteva dodatnu ogradu.
Iako tvrdi da je medijski efekat požara bio mnogo veći od njihove dugoročne vojne vrednosti, dostupni podaci pokazuju da su ukrajinski napadi naneli ozbiljne poremećaje delu ruske prerade nafte.
Reuters je 15. septembra objavio da je šest velikih ruskih rafinerija, koje zajedno čine približno polovinu kapaciteta za proizvodnju dizela među najvećim postrojenjima, smanjilo ili obustavilo proizvodnju posle udara. Moskva je zbog pritiska na domaće tržište ograničavala i izvoz pojedinih goriva.
Dakle, tvrdnja da su postrojenja jednostavno popravljena i da je proizvodnja potpuno vraćena u normalu nije potvrđena aktuelnim podacima.
Da li je politički pritisak dao suprotan rezultat?
Tu se nalazi glavna teza Riterove analize.
Ako je deo cilja udara bio da se rat približi svakodnevnom životu Rusa i tako oslabi politički položaj Kremlja, zvanični izborni rezultat nije pokazao očekivani pad Jedinstvene Rusije.
Ali iz toga se ne može automatski zaključiti da su napadi povećali podršku Putinu, niti da je upravo ukrajinska kampanja uzrok izbornog rezultata.
Ono što jeste činjenica jeste da je rat sada mnogo vidljiviji unutar same Rusije, dok su udari na rafinerije i Moskvu postali učestaliji – a istovremeno je Jedinstvena Rusija iz ovog izbornog ciklusa izašla sa rekordnim brojem poslaničkih mesta.
Izvor: izjava Skota Ritera / Reuters
