Baštovani se često suočavaju sa problemom životinja koje tokom noći obilaze biljke i ostavljaju vidljivu štetu. Umesto komplikovanih metoda, neki koriste sasvim običan mirisni sapun koji postavljaju u blizini mesta na kojima se štetočine pojavljuju.
Ideja je da intenzivan miris sapuna bude neprijatan pojedinim životinjama i da ih navede da potraže drugo mesto za hranu. Ovakav pristup može imati efekta kod zečeva, veverica i nekih glodara, ali reakcija zavisi od vrste životinje.
Zašto životinje mogu da ga izbegavaju
Prema objašnjenju entomologa Demijana Marčela, princip se zasniva na mirisu koji može da utiče na čula pojedinih životinja. Ako im je miris dovoljno intenzivan i neprijatan, mogu privremeno izbegavati prostor oko bašte.
Sapun se može okačiti ili postaviti u neposrednoj blizini biljaka koje su najčešće na meti. Ipak, ovaj metod ne treba posmatrati kao univerzalno rešenje, jer neće jednako delovati na sve vrste štetočina.
Kiša brzo smanjuje efekat
Jedan od najvećih problema ovog trika jeste vreme. Kada padne kiša, miris sapuna se postepeno ispira, zbog čega njegovo dejstvo slabi.
Zato bi sapun, čak i kada daje rezultat, trebalo posmatrati kao privremenu meru. Posle padavina zaštitni efekat može biti znatno slabiji, pa bi tretman morao da se ponovi.
Protiv insekata potreban je drugačiji pristup
Komad sapuna pored biljaka nije naročito koristan kada su problem gusenice ili druge sitne štetočine. U takvim situacijama postoji drugačiji način upotrebe sapuna – kroz odgovarajući razblaženi rastvor za prskanje biljaka.
Takav tretman može pomoći protiv biljnih vaši, ali je važno koristiti proizvod namenjen toj svrsi i pravilnu koncentraciju. Previše jak rastvor može oštetiti listove, dok se tretman može ponavljati jer se preparat ispira kišom ili tokom zalivanja.
Postoje i druga prirodna rešenja
Za odvraćanje pojedinih štetočina koriste se i određena eterična ulja. Među njima se navode nana, lavanda, citronela, ruzmarin i čajevac, čiji intenzivni mirisi mogu odbiti neke insekte i druge neželjene goste.
Ipak, ni kod ovih metoda nema univerzalnog pravila. Najpre je važno utvrditi koja životinja ili insekt pravi problem, a zatim odabrati način zaštite koji je namenjen baš toj vrsti štetočine, piše Lepa&Srećna.
