Slatka pića, suhomesnati proizvodi i česta brza hrana mogu da povećaju rizik od masne jetre. Problem je što mnogi ne osećaju nikakve tegobe dok se bolest razvija.
Jetra je jedan od onih organa o kojima gotovo i ne razmišljamo dok ne stignu loši rezultati krvi ili ultrazvuk pokaže da nešto nije u redu.
A ona svakodnevno obavlja ogroman posao. Učestvuje u preradi hranljivih materija, proizvodnji žuči, regulaciji šećera u krvi i razgradnji brojnih supstanci koje unosimo u organizam.
Ipak, način na koji se danas hranimo može ozbiljno da utiče na njeno zdravlje. Prema procenama, metabolički povezana masna bolest jetre, poznata kao MASLD, pogađa približno trećinu odraslih u svetu.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da mnogi ljudi nemaju nikakve simptome, pa za problem saznaju tek kada urade analize ili odu na ultrazvučni pregled.
Koja hrana najviše povećava rizik od masne jetre?
Nije stvar u jednom ručku, parčetu slanine ili povremenom odlasku na roštilj. Mnogo je važnije šta jedemo iz dana u dan.
Ako su na jelovniku stalno suhomesnati proizvodi, masno meso, pržena hrana, slatkiši i zaslađena pića, organizam vremenom može da počne da skladišti višak masti i u jetri.
Evropske smernice za lečenje masne jetre zato preporučuju smanjenje unosa industrijski prerađene hrane, zasićenih masti i dodatog šećera, uz izbegavanje zaslađenih napitaka.
Posebno obratite pažnju na sledeće namirnice.
Suhomesnati proizvodi i masno meso. Slanina, kobasice i drugi prerađeni mesni proizvodi često sadrže dosta zasićenih masti i soli. Ne morate zauvek da ih izbacite iz ishrane, ali nije dobro da budu osnova svakodnevnog jelovnika.
Gazirani sokovi i druga zaslađena pića. Ovo je stavka koju mnogi potpuno zaboravljaju kada razmišljaju o masnoj jetri. Redovno unošenje većih količina dodatog šećera povezano je sa povećanim rizikom od nakupljanja masti u jetri.
Brza i industrijski prerađena hrana. Ako se često hranite pecivima, prženom hranom i gotovim obrocima bogatim kalorijama, šećerom i zasićenim mastima, teže je održavati zdravu telesnu težinu i dobar metabolički status.
Alkohol. On može da ošteti jetru nezavisno od metaboličke masne bolesti, a kod osoba koje već imaju problem sa jetrom dodatno povećava rizik.
Važno je, međutim, znati da ni sva masna hrana nije ista. Maslinovo ulje, orašasti plodovi i riba mogu biti deo uravnotežene ishrane. Nije cilj izbaciti svaku mast, već birati kvalitetnije izvore i paziti na količinu
Koji znaci mogu da upozore da nešto nije u redu?
Ovde se krije možda najveći problem.
Masna jetra uglavnom ne boli i u početku često ne izaziva nikakve tegobe. Kod nekih ljudi mogu se javiti umor ili nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka, ali ti simptomi nisu karakteristični samo za bolest jetre.
Zato nemojte čekati da telo pošalje jasan signal.
Ako imate višak kilograma, dijabetes tipa 2, povišene masnoće u krvi ili su vam jetreni enzimi povišeni, razgovarajte sa lekarom o tome da li su potrebne dodatne analize. Lekar može proceniti stanje na osnovu krvnih testova i, po potrebi, snimanja jetre.
Može li masna jetra da se oporavi?
Dobra vest je da se u mnogim slučajevima količina masti u jetri može smanjiti promenom životnih navika.
Ako osoba ima višak kilograma, postepen i održiv gubitak telesne težine može da pomogne. Prema američkom Nacionalnom institutu za dijabetes i bolesti organa za varenje i bubrega, gubitak od približno 3 do 5 odsto telesne težine može smanjiti količinu masti u jetri, dok je za smanjenje upale i ožiljavanja često potreban veći gubitak težine.
Ne treba vam čudesni napitak za „čišćenje jetre“ niti stroga dijeta od nekoliko dana.
Mnogo više koristi može doneti da češće birate povrće, integralne žitarice, mahunarke, ribu i maslinovo ulje, smanjite slatke napitke i redovno se krećete. Ove promene mogu pomoći čak i kada gubitak kilograma nije veliki.
Jer jetra ne traži savršen jelovnik.
Mnogo joj više znači da je svakog dana ne opterećujemo navikama koje dugoročno povećavaju rizik od bolesti.
