Dečji dodatak u Federaciji Bosne i Hercegovine poslednjih godina značajno je promenjen. Iznos mesečne pomoći je povećan, više dece je uključeno u sistem, a roditeljima je olakšano ostvarivanje prava, piše Klix.
Sada se otvara i novo pitanje: da li bi dečji dodatak u budućnosti trebalo da pripada svakom detetu, bez obzira na prihode roditelja?
Federalno ministarstvo rada i socijalne politike pokrenulo je izradu studije o mogućnosti uvođenja univerzalnog dečjeg dodatka, što bi predstavljalo novu fazu reforme sistema podrške porodicama.
Dečji dodatak povećan, obuhvaćeno više dece
Od 2023. godine mesečni iznos federalnog dečjeg dodatka povećan je sa 113,50 KM na oko 195 KM, dok je budžet za ovu namenu porastao sa približno 50 miliona na oko 228 miliona KM.
Istovremeno, broj dece koja ostvaruju pravo na dodatak povećan je sa oko 70.000 na gotovo 100.000.
To znači da je u prethodnom periodu značajno proširen obuhvat sistema, ali i da veliki broj dece i dalje ne prima ovu vrstu podrške.
Roditelji više ne moraju svake godine da obnavljaju pravo
Jedna od važnijih promena odnosi se na administraciju.
Roditelji koji ostvare pravo na dečji dodatak više nemaju obavezu da svake godine iznova podnose dokumentaciju i dokazuju da i dalje ispunjavaju uslove.
Kada je pravo jednom priznato, ono traje sve dok su ispunjeni zakonski uslovi, a najduže do detetove 18. godine.
Proveru ispunjenosti uslova nadležne službe obavljaju službenim putem, čime je smanjen broj administrativnih procedura koje roditelji moraju sami da obavljaju.
Koliko iznosi dečji dodatak?
Iznos federalnog dečjeg dodatka vezan je za najnižu platu u Federaciji BiH i utvrđuje se u visini od 19 odsto najniže plate.
Prihodovni cenzus postavljen je na 40 odsto najniže plate po članu domaćinstva.
Prema podacima iz materijala o reformi, porodica koja prima dodatak za jedno dete godišnje može da dobije oko 2.340 KM, dok za dvoje dece godišnja podrška iznosi približno 4.680 KM.
Za određenu decu prihod roditelja više nije uslov
Posebna pravila uvedena su za decu koja se nalaze u posebno osetljivim životnim okolnostima.
Deca obolela od malignih bolesti, kao i deca sa stopostotnim invaliditetom prve grupe, mogu ostvariti pravo na federalni dečji dodatak bez obzira na prihode domaćinstva.
Na taj način prihodovni cenzus ne predstavlja prepreku za ove kategorije, kod kojih porodice često imaju dodatne troškove lečenja, rehabilitacije, nege i drugih oblika podrške.
I dalje većina dece nije obuhvaćena sistemom
Uprkos povećanju broja korisnika, sadašnji model ne obuhvata svu decu u Federaciji BiH.
Prema procenama navedenim u studiji o univerzalnom dečjem dodatku, u Federaciji živi oko 395.000 dece mlađe od 18 godina.
Ako se taj broj uporedi sa približno 100.000 dece koja sada ostvaruju pravo, proizlazi da je postojećim sistemom obuhvaćeno otprilike svako četvrto dete.
Problem predstavlja i prihodovni cenzus. Porodica koja se nalazi ispod propisane granice može da ostvari pravo, dok porodica čiji prihodi samo malo premašuju cenzus može ostati bez dodatka.
Razmatra se univerzalni dečji dodatak
Upravo zbog toga otvoreno je pitanje uvođenja univerzalnog modela.
Prema toj ideji, osnovni dečji dodatak pripadao bi svakom detetu, bez obzira na prihode roditelja.
Istovremeno, dodatna pomoć mogla bi da bude usmerena prema deci koja žive u siromaštvu, deci sa invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja i drugim posebno osetljivim kategorijama.
Takav model bi promenio dosadašnju logiku sistema. Dečji dodatak više ne bi bio samo pomoć porodicama koje ispunjavaju određeni prihodovni kriterijum, već bi predstavljao osnovni oblik podrške namenjen svoj deci.
Ministarstvo već ima studiju o ovom modelu
Federalno ministarstvo rada i socijalne politike pokrenulo je, u saradnji sa UNICEF-om, izradu studije o opravdanosti uvođenja univerzalnog dečjeg dodatka.
Studiju je pripremio Institut Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, a ona je predstavljena u Parlamentu Federacije BiH.
Važno je naglasiti da izrada i predstavljanje studije ne znače da je univerzalni dečji dodatak već uveden.
Za eventualnu promenu sistema potrebne su odluke nadležnih institucija, kao i dogovor o tome kako bi se takav model finansirao.
Koliko bi koštao univerzalni dodatak?
Uvođenje prava za svu decu zahtevalo bi znatno veća sredstva od postojećeg modela.
Zbog toga bi pre donošenja konačne odluke trebalo utvrditi visinu osnovnog dodatka, način dodatne podrške najugroženijoj deci i raspodelu finansijskih obaveza između Federacije i kantona.
Drugim rečima, pitanje nije samo da li uvesti univerzalni dodatak, već i kako bi se takav sistem finansirao i organizovao.
Šta bi to značilo za roditelje?
Ako bi univerzalni model bio usvojen, prihod roditelja više ne bi bio osnovni kriterijum za ostvarivanje osnovnog dečjeg dodatka.
To bi značilo da bi pravo bilo vezano za dete, a ne za finansijski status porodice.
Istovremeno, porodice sa većim potrebama mogle bi da zadrže dodatne oblike podrške, kako bi se pomoć usmerila i prema deci koja zahtevaju dodatnu zaštitu.
Sledeći korak je odluka o modelu
Dosadašnje promene donele su povećanje iznosa dodatka, veći broj korisnika i jednostavniju proceduru za ostvarivanje prava.
Sada se pred nadležnima nalazi novo pitanje: da li će dečji dodatak i dalje biti pravo koje zavisi od prihoda porodice ili će osnovna podrška ubuduće pripadati svakom detetu u Federaciji BiH?
Studija o univerzalnom modelu predstavlja osnovu za dalju raspravu, ali konačna odluka o njegovom uvođenju još nije doneta.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
