Nema goreg nego kada iz rerne izvadite gibanicu visoku, rumenu i naduvenu kao jastuk, a samo nekoliko minuta kasnije ona se spusti i postane tanka.
Sve ste uradili kako treba, ukus je odličan, ali od one raskošne gibanice koju ste videli kroz staklo rerne više nema ništa.
Teta Jovanka, čiji sam trik svojevremeno zapisala, radi nešto što na prvi pogled deluje potpuno neobično, kada izvadi gibanicu iz rerne, ne ostavlja je samo na stolu da se hladi.
Prevrne pleh i osloni ga na četiri šolje.
Poenta je da se gibanica neko vreme hladi okrenuta naopačke, kako se vazdušasta struktura ne bi odmah spustila pod sopstvenom težinom. Taj trik posebno lepo funkcioniše kod gibanica sa dosta fila i zgužvanih ili sečenih kora.
Naravno, ovo radite samo sa plehom koji može bezbedno da se okrene i na stabilnoj, ravnoj površini, jer je posuda neposredno po vađenju iz rerne veoma vrela.
Za dobru gibanicu inače vam ne treba ništa egzotično, kore, jaja, sir, jogurt ili kiselo mleko, malo ulja i mineralne vode, u zavisnosti od recepta koji volite.
Najvažnije je da fil ne bude suv i da kore ne slažete kao listove papira. Upravo naborane ili zgužvane kore prave one džepove vazduha zbog kojih gibanica izgleda mekano i raskošno.
Kada je ispečena, ostavite je okrenutu kratko, otprilike dvadesetak minuta, a zatim je vratite u normalan položaj.
I još nešto, nemojte je seći iste sekunde kada izađe iz rerne.
Dajte joj nekoliko minuta da se „smiri“.
Nekada su upravo takve male kuhinjske cake pravile razliku između dobre pite i one za koju svi za stolom pitaju:
„Kako ti je ovako narasla?“
A odgovor je često mnogo jednostavniji nego što mislimo.
