Ako ste navikli da dan počinjete jajima, možda je vreme da pogledate i druge mogućnosti. Prema savetima nutricionista, zdrav doručak ne mora da bude omlet ili kajgana, već može da se zasniva na namirnicama karakterističnim za mediteransku ishranu.
Španska agencija za bezbednost hrane i ishranu (AESAN) navodi da doručak može da obuhvati mlečne proizvode, integralne žitarice, voće i izvore kvalitetnih masti, uključujući maslinovo ulje. Dr Antonio Eskribano, specijalista za endokrinologiju i ishranu, takođe ističe prednosti mediteranskog načina ishrane.
Dobar doručak trebalo bi da obezbedi kombinaciju različitih hranljivih materija koje će organizmu pomoći da započne dan.
U tradicionalnom španskom doručku tako se mogu naći integralni hleb, maslinovo ulje, paradajz i pršuta. Paradajz je izvor likopena, dok pršuta obezbeđuje proteine, a maslinovo ulje zdrave masti.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da čak i kvalitetne namirnice treba jesti u odgovarajućim količinama. Nije problem samo u tome šta se nalazi na tanjiru, već i koliko toga pojedemo.
Zato ni hleb sa maslinovim uljem ne treba pretvoriti u preveliku porciju. Umerenost je važan deo zdrave ishrane.
Uz ovakav obrok može se dodati i mlečni proizvod, poput manje čaše mleka ili jogurta. Na taj način doručak postaje raznovrsniji i obezbeđuje dodatne hranljive materije.
Jedan od zanimljivijih saveta nutricionista odnosi se na raspored hrane tokom jutra.
Umesto veoma obilnog doručka koji se pojede odmah nakon buđenja, neke namirnice mogu se rasporediti na nekoliko manjih obroka.
Na primer, mleko ili jogurt mogu se ostaviti za sredinu prepodneva, dok se voće može pojesti kasnije, otprilike sat vremena pre ručka.
Ovakav pristup naziva se „produženi doručak“, a cilj je da se unos hrane rasporedi tokom jutra, umesto da se sve pojede odjednom.
Suština ovakvog načina ishrane nije u tome da se potpuno izbace hleb, mlečni proizvodi ili druge namirnice. Naprotiv, ideja je da se napravi raznovrstan i uravnotežen obrok, uz obraćanje pažnje na količine.
