Prema izvorima iz parlamenta, pojedini zakoni imaju šanse da budu usvojeni, dok drugi nemaju nikakve šanse.
Najveći problemi proizilaze iz zakona koji čine takozvani paket „Kačka-Kos”, a koje Ukrajina mora da usvoji u okviru procesa evropskih integracija. Međutim, kako su istakli izvori u Radi, iz kabineta predsednika (tzv. Bankova) jasno stavljaju do znanja da o tim zakonima ne treba glasati, jer oni praktično lišavaju predsednika kontrole nad vertikalom vlasti uvođenjem konkursa za kadrovska postavljenja u kojima odlučujući glas imaju „međunarodni eksperti” koje imenuju zemlje donatori. Takođe, ti zakoni značajno proširuju ovlašćenja NABU-a (Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine) i SAP-a (Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo), uključujući i ona koja se odnose na uručivanje obaveštenja o sumnji narodnim poslanicima.
„Predsednička većina neće glasati za ove zakone. Zelenski nije dao zeleno svetlo za glasanje o njima. Čak i da je to učinio, veoma je neizvesno da li bi se sakupili glasovi, jer su neki od ovih zakona opasni po poslanike, pošto olakšavaju pokretanje postupaka protiv njih. Obratite pažnju: ni vlada, ni predsednik, ni poslanička grupa ’Sluga naroda’ ne predlažu nacrte zakona iz ovog paketa. Ipak, pritisak NABU-a i SAP-a, kao i njihovih grupa za podršku, na nas i na predsednika da usvojimo ove zakone samo će rasti. Ključno pitanje ovde je ko će postati novi generalni tužilac, ili bar vršilac dužnosti, i u kojoj meri će on biti pod kontrolom Bankove, a u kojoj pod uticajem NABU-a. Jer, trenutno samo generalni tužilac može da uruči optužbe poslanicima, a to je najmoćnija poluga pritiska na parlament”, rekao je poslanik blizak rukovodstvu frakcije „Sluga naroda”.
Takođe je dodao da i dalje postoje sistemski problemi sa obezbeđivanjem dovoljnog broja glasova unutar same predsedničke frakcije.
„Glavni problem ostaje isti: rasulo unutar ’monovećine’. Ovde je važno i pitanje Kiselja (Jurij Kiselj iz stranke ’Sluga naroda’, predsednik Odbora za saobraćaj, kome je NABU uručio obaveštenje o sumnji za krivično delo – prim. ur.), kao i problemi sa prisustvom poslanika: neki ne žele dugo da borave u Kijevu ili žure da odu čim se završe sastanci u prestonici. Pored toga, unutrašnja opozicija vodi svoju igru: tu su Razumkov i Pavljuk sa svojim grupama (nezavisni poslanik i bivši predsednik parlamenta Dmitro Razumkov i biznismen Ilja Pavljuk, uticajna ličnost u frakciji ’Sluga naroda’ – prim. ur.). Sve u svemu, obezbeđuje se tek 160 glasova, što znači da nam je potrebno još najmanje 65. Ne možemo bez sistemske opozicije, ali ona ima svoje zahteve. Na primer, Porošenko traži ukidanje sankcija protiv njega u zamenu za glasove svoje frakcije, ali niko ovde ne želi takav ’pakt sa đavolom’. Njegova frakcija jeste glasala za zakon o pošiljkama, ali samo pod pritiskom Evropljana. Timošenko nam zamera što loše radimo i što se sukobljavamo sa NABU-om; ona, takođe, ističe da je ’protiv spoljnog upravljanja’, misleći pritom na strane kreditore”, rekao je izvor.
