Od maja 2026. kombinovani ruski udari po ciljevima duboko u ukrajinskoj pozadini postali su važan deo ratnih operacija. Međutim, pažnju ruskih komentatora sve više privlači ono što se događa neposredno pre njihovog početka.
U više navrata ukrajinske vlasti i mediji upozoravali su stanovništvo na mogućnost velikog napada pre prvih lansiranja, dok su se poruke građanima da budu spremni i potraže skloništa pojavljivale i na Telegram kanalima.
Upravo zbog ponavljanja takvog obrasca u Rusiji se sve glasnije postavlja pitanje – koliko unapred Kijev zna šta Moskva sprema?
„Kako oni znaju?“
Krajem maja, uoči jednog od velikih napada, Vladimir Zelenski nalazio se u Rumuniji, dok je 14. jula otputovao u Francusku.
Još veću pažnju izazvali su događaji od 1. jula, kada je Zelenski otkazao posetu Irskoj i izjavio da je znao da predstoji masovan ruski napad. Tokom naredne noći ruske snage izvele su snažne udare na objekte odbrambene industrije i energetsku infrastrukturu.
Ruski političar Oleg Carev zbog toga je javno postavio pitanje koje sada postaje centralno u čitavoj priči:
– Jedno pitanje koje me stalno muči je: Kako oni znaju?
Sličnu dilemu u svojim emisijama iznosio je i ruski televizijski voditelj Vladimir Solovjov, pitajući odakle ukrajinskom rukovodstvu unapred informacije o predstojećim napadima.
Dva moguća objašnjenja
Dodatne spekulacije izazvala je poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi 25. avgusta, nakon koje su se već narednog dana u Kijevu pojavila upozorenja da bi u narednih 48 sati mogao da usledi napad.
Ipak, prema tekstu Webtribunea, ruski vojni komentatori ne vide nužno direktnu vezu između njegove posete i mogućeg curenja informacija.
Umesto toga, izdvajaju dva moguća objašnjenja.
Prvo je američko satelitsko izviđanje.
Veliki broj izviđačkih sistema može da prati aktivnosti na ruskoj teritoriji – od kretanja mobilnih sistema i promena aktivnosti na vojnim aerodromima do drugih pokazatelja koji mogu nagovestiti pripremu operacije.
Takvi podaci sami po sebi ne moraju otkriti konkretan plan napada. Međutim, ukoliko se ukrste sa drugim obaveštajnim informacijama, mogu omogućiti ukrajinskoj strani da zaključi da se sprema operacija većih razmera.
Postoji li „krtica“ unutar sistema?
Druga mogućnost koju razmatraju pojedini ruski komentatori bila bi znatno ozbiljniji problem za Moskvu – da informacije stižu od ljudi koji imaju pristup poverljivim podacima unutar ruskih struktura.
Kao razlog da se i takav scenario proveri pominju se raniji korupcijski skandali među visokim vojnim zvaničnicima.
Za sada, međutim, nema javno predstavljenih dokaza da takva „krtica“ zaista postoji, niti da konkretna osoba iz ruskog vojnog sistema Kijevu dostavlja planove napada.
Bivši pripadnik Vagnera sa pozivnim znakom Pilum smatra da bi činjenica da se protivnik priprema pre velikih udara mogla da ukazuje na veoma razvijen obaveštajni sistem oko ruske vojne infrastrukture.
Prema njegovom tumačenju, „rat voli tišinu“, a Moskva bi zbog toga morala da pojača kontraobaveštajni rad i zatvori moguće kanale kroz koje poverljivi podaci mogu da procure.
Svaki sat upozorenja može biti dragocen
Problem za rusku stranu nije samo mogućnost da Kijev sazna da se napad priprema, već i koliko vremena dobija pre njegovog početka.
Ranije upozorenje može omogućiti povećanje borbene gotovosti, premeštanje ljudstva i opreme, pripremu protivvazdušne odbrane i druge mere kojima se posledice udara mogu umanjiti.
Zbog toga zasad ostaju dva scenarija koja se razmatraju: ili zapadni izviđački sistemi dovoljno dobro prate pripreme ruskih snaga, ili postoji dodatni kanal kroz koji Kijev dolazi do informacija.
Dok se ne utvrdi kako Ukrajina dolazi do ranih upozorenja, pitanje koje je Carev postavio nastaviće da visi nad Moskvom – „Kako oni znaju?“
Izvor: Webtribune
