Energetska sanacija kuće može značajno da smanji račune za grejanje, a država i lokalne samouprave u određenim programima subvencionišu deo troškova. Međutim, loša ugradnja izolacije može poništiti efekat cele investicije i dovesti do pucanja fasade, pojave vlage i buđi.
Energetska sanacija fasade sve je važnija vlasnicima kuća koji žele da smanje potrošnju energije. Osim što kvalitetna termoizolacija poboljšava temperaturu u domu, za određena domaćinstva postoji mogućnost da deo troškova bude pokriven kroz državne i lokalne subvencije.
Prema programu koji se sprovodi uz učešće Ministarstva rudarstva i energetike i lokalnih samouprava, subvencija za pojedinačnu meru može da iznosi do 50 odsto, dok se kod paketa više mera može povećati do 65 odsto. Za socijalno ugrožena domaćinstva predviđena je mogućnost subvencije do 90 odsto.
Koliko košta fasada?
Cena zavisi od izolacionog materijala, debljine izolacije, stanja zidova i izvođača radova.
Za demit fasadu sa EPS izolacijom od 10 do 12 centimetara cena se trenutno najčešće kreće oko 25 do 40 evra po kvadratnom metru, sa materijalom i radom. Kamena vuna je skuplja i može dostići oko 40 evra po kvadratu, dok ventilisane fasade mogu biti znatno skuplje.
Za kuću sa oko 150 kvadrata fasadne površine to znači da kompletna investicija može da dostigne nekoliko hiljada evra.
Upravo zato subvencija može značajno da smanji početni trošak, pišu Nekretnine.rs.
Jedna greška može da uništi efekat izolacije
Najveći problem često nije sam materijal, već način na koji se postavlja.
Ako se izolacione ploče ne zalepe pravilno, između zida i izolacije mogu ostati praznine. Takva mesta predstavljaju potencijalne toplotne mostove, a vremenom mogu doprineti pojavi pukotina i drugih oštećenja.
Važno je i pravilno mehaničko pričvršćivanje ploča, postavljanje armirajuće mrežice i obrada svih kritičnih mesta, posebno uglova objekta.
Još jedna česta greška je kombinovanje proizvoda različitih sistema bez provere njihove kompatibilnosti. Lepak, mrežica, prajmer i završni sloj trebalo bi da budu odabrani kao međusobno kompatibilan sistem.
Ne žurite sa radovima zbog subvencije
Vremenski uslovi takođe imaju veliki značaj.
Materijali za fasadu zahtevaju odgovarajuću temperaturu i podlogu. Radovi po hladnom i vlažnom vremenu mogu ugroziti vezivanje lepka i završnih slojeva.
Zbog toga nije dobro čekati poslednji trenutak javnog poziva i pokušavati da se kompletna sanacija završi po svaku cenu pre isteka roka.
Kako se dobija subvencija?
Građani prvo treba da prate javni poziv svoje lokalne samouprave. Grad ili opština nakon toga definiše uslove, potrebnu dokumentaciju i listu izvođača koji mogu da izvode subvencionisane radove.
Uobičajeno se traže dokumenti kojima se dokazuju vlasništvo nad objektom, identitet podnosioca i ispunjenost ostalih uslova konkursa.
Važno je proveriti aktuelne uslove konkretnog javnog poziva, jer se detalji mogu razlikovati od opštine do opštine.
Nakon odobrenja prijave radove treba izvesti u skladu sa pravilima programa. Kontrola izvedenih radova prethodi isplati subvencije, pa izbor izvođača ne bi trebalo prepustiti slučaju.
Fasada nije samo pitanje izgleda kuće
Dobra termoizolacija može da smanji gubitke toplote kroz spoljne zidove i doprinese nižim troškovima grejanja i hlađenja.
Ipak, fasadu ne treba posmatrati izolovano. Ako su prozori dotrajali, krov loše izolovan ili postoje problemi sa vlagom, samo oblaganje zidova neće rešiti sve energetske probleme objekta.
Zato je pre početka radova najpametnije napraviti plan kompletne energetske sanacije, proveriti stanje objekta i tek onda odlučiti koje mere imaju najveći efekat.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
