Isto kao u prva tri meseca godine, rast je pre svega generisao snažan izvoz robe i usluga, rekla je predsednica nacionalnog statističkog zavoda Rut Brand (Ruth Brand). Taj sektor je u kvartalnom poređenju porastao po stopi od dva odsto, prenela je agencija DPA.
Privatna i javna potrošnja su porasle za krhkih 0,1 odsto, dok su ulaganja u mašine i vozila bila u padu.
„Uz obzir prema sumornim konjunkturnim očekivanjima zbog rata u Iranu, privredni rast je ispao zaprepašćujuće solidan,“ ocenio je glavni ekonomista VP banke Tomas Gicel (Thomas Gitzel). „Biće još dobrih vesti, jer knjige narudžbi u prerađivačkom sektoru su pune.“
Sa druge strane, privreda i potrošači se suočavaju sa problemima zbog sušnog leta, a država nadalje stoji pred monumentalnim finansijskim izazovima.
Naime, država je u prvoj polovini godine potrošila 71,3 milijarde evra više nego što je imala priliva.
Deficit saveznog, pokrajinskih i lokalnih budžeta je porastao na 3,1 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, i bio je za 36,6 milijardi veći nego 12 meseci ranije, piše Biznis.rs.
Najveći deo zbirnog deficita, oko 48 milijardi, otpada na savezni budžet – taj jaz se od pre godinu dana proširio za 29 milijardi evra.
Rast deficita uglavnom je posledica kreditnog finansiranja masivnih infrastrukturnih projekata, odbrane i klimatske tranzicije. Zbog toga se očekuje da deficit javnih finansija sa 2,7 odsto BDP iz 2025. skoči na više od četiri odsto krajem 2027.
