Dok su neke fore stare godinama, prevaranti sve češće koriste i telefone, lažne poruke i internet kako bi došli do novca ili podataka putnika.
Posebno je opasno to što neke prevare deluju potpuno uverljivo. Turista može da dobije poruku koja izgleda kao da ju je poslao hotel u kojem je zaista rezervisao smeštaj, dok se druge prevare dešavaju direktno na ulici, u taksiju, restoranu ili prilikom plaćanja karticom.
Poruka hotela može biti zamka
Jedna od novijih prevara posebno je opasna zato što kriminalci ne nasumično kontaktiraju turiste, već ciljaju ljude koji zaista imaju rezervisan smeštaj.
Agencija za sajber bezbednost Katalonije upozorila je da prevaranti putem Vocapa kontaktiraju osobe koje su rezervisale hotel ili apartman, često preko platformi poput Bukinga. Predstavljaju se kao sam smeštaj i tvrde da postoji problem sa podacima ili načinom plaćanja rezervacije.
Turistu potom pozivaju da klikne na link kako rezervacija ne bi bila otkazana. Cilj je da dođu do ličnih ili bankarskih podataka.
Zato poruku tipa „vaša rezervacija ima problem, potvrdite karticu“ ne treba rešavati klikom na poslati link. Mnogo je sigurnije otvoriti zvaničnu aplikaciju ili sajt preko kojeg je rezervacija napravljena i tamo proveriti status.
Lažni taksi može da napravi ogroman račun
Jedna od najpoznatijih turističkih prevara u Evropi vezana je za prevoz sa aerodroma.
Vozač može da ponudi „posebnu“ cenu, da tvrdi da taksimetar ne radi ili da na kraju vožnje pojavi dodatne troškove koje putnik nije očekivao.
Najsigurnije je koristiti zvanične taksi stanice, proveriti da li vozilo ima propisane oznake i, kada je moguće, unapred proveriti približnu cenu vožnje.
Posebno treba biti oprezan sa osobama koje same prilaze putnicima u aerodromskoj zgradi i nude prevoz.
„Besplatan“ poklon koji odjednom nije besplatan
Još jedna stara, ali i dalje veoma efikasna fora jeste „poklon“.
Turistu neko na ulici ponudi cvet, narukvicu ili drugi sitan predmet. Kada ga uzme, osoba odjednom traži novac. Ako turista pokuša da vrati predmet, može uslediti neprijatno insistiranje.
Sličan princip postoji i kod različitih „dobrotvornih“ akcija. Osoba prilazi turistima sa papirom, traži potpis ili donaciju, dok druga osoba može iskoristiti trenutak nepažnje.
Zato pravilo glasi: ako nešto niste tražili i neko vam iznenada stavlja u ruku, ne morate da prihvatite.
Restoran bez jasno istaknute cene – bolje pitati pre naručivanja
Još jedna situacija koja turistu može napraviti mnogo skuplji ručak jeste meni bez jasno navedene cene.
Posebno treba biti oprezan sa „specijalitetom dana“, jelima koja se nude usmeno i pićem čija cena nije jasno navedena.
Pre nego što naručite, pitajte koliko tačno košta. Ako cena nije navedena ili konobar izbegava da je kaže, to je dovoljan razlog da promenite izbor.
U Evropskoj uniji potrošačima bi trebalo da bude jasno saopštena ukupna cena, uključujući poreze i dodatne obavezne troškove.
Pazite šta birate na terminalu za plaćanje
Ovo je zamka koju mnogi turisti ne primete.
Kada plaćate karticom u zemlji koja koristi drugu valutu, terminal može ponuditi da izaberete plaćanje u lokalnoj valuti ili u valuti vaše kartice.
Ta opcija se naziva dinamička konverzija valuta. Evropska pravila zahtevaju da vam pre plaćanja budu prikazani troškovi i kurs konverzije, a imate pravo da odbijete konverziju i platite u lokalnoj valuti.
U praksi, opcija plaćanja u lokalnoj valuti često može biti povoljnija, dok kod konverzije na terminalu treba pažljivo pogledati ponuđeni kurs i dodatnu naknadu.
Lažni QR kodovi sve su veći problem
QR kodovi su postali normalan deo putovanja – nalaze se na menijima, ulaznicama, plakatima i raznim obaveštenjima.
Ali upravo zato mogu biti zloupotrebljeni.
Ako QR kod vodi na stranicu za plaćanje, prijavu ili unos podataka, prvo proverite adresu sajta. Posebno budite oprezni ako stranica traži broj kartice, lozinku ili druge osetljive podatke.
Ako ste QR kod pronašli na mestu koje deluje sumnjivo, bolje je da sami otvorite zvanični sajt usluge nego da unosite podatke preko nepoznatog linka.
„Prosuli su vam nešto“ nije uvek slučajnost
Jedna od klasičnih taktika je stvaranje zabune.
Neko turistu polije pićem, prospe nešto po odeći ili ga naglo zaustavi uz ponudu da mu pomogne. Dok je pažnja usmerena na fleku, čišćenje i razgovor, druga osoba može pokušati da uzme telefon, novčanik ili torbu.
Zato, ako se iznenada pojavi više ljudi oko vas i svi pokušavaju da vam „pomognu“, prvo sklonite torbu i telefon na sigurno mesto.
Rentakar – fotografišite automobil pre polaska
Kod iznajmljivanja automobila problem može nastati tek kada se vozilo vraća.
Ako prethodno niste fotografisali automobil, teško je dokazati u kakvom je stanju bio kada ste ga preuzeli.
Zato pre polaska fotografišite sva postojeća oštećenja – branike, vrata, felne, stakla i unutrašnjost, i sačuvajte fotografije sa datumom.
Isto važi i za stanje goriva i kilometražu.
Najvažnije pravilo: ne dozvolite da vas požuruju
Veliki broj prevara funkcioniše po istom principu – turista se stavlja pod pritisak da odmah plati, klikne, potpiše ili preda karticu.
„Morate odmah da potvrdite rezervaciju“, „Platite sada ili cena raste“, „Samo ovde možete dobiti ovu cenu“, „Dajte karticu, ja ću sve završiti“…
Upravo tada treba stati.
Ako vam neko ne dozvoljava da proverite cenu, rezervaciju, račun ili podatke, nemojte žuriti sa plaćanjem.
Turista ima pravo da proveri račun
Ako nešto deluje sumnjivo, tražite račun i proverite svaku stavku. U EU trgovci moraju da pruže jasne informacije o cenama i obaveznim naknadama, dok se kod plaćanja u drugoj valuti moraju unapred prikazati relevantni troškovi konverzije.
Najveća greška je pretpostaviti da je sve u redu samo zato što je objekat na popularnoj turističkoj lokaciji.
Od aerodroma do hotela, restorana i plaćanja karticom – nekoliko sekundi provere može turistu uštedeti mnogo novca i neprijatnosti.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
