Voditeljka Lea Kiš važi za nasmejanu i rasoloženu, kakvu je uvek možemo videti kako na malim ekranima tako i na nekim događajima, ali 1999. godine prošla je kroz najteži životni period u kojem se suočila sa stravičnim gubitkom i borbom za sopstveni život.
U jeku bombardovanja, Lea Kiš se suočila sa pravom agonijom koja joj je donela teške fizičke, ali i psihičke ožiljke. Lea je u tom periodu bila u drugom stanju, kada je došlo do komplikaciji koje su mogle da budu kobne.
Lea se tokom gostovanja u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ prisetila tragedije kada je šesnaestoro njenih kolega stradalo. Voditeljka je tog dana bila na RTS-u, upisala se, zatim vratila kući a onda i čula šta se desilo. U tom trenutku ona je bila u drugom stanju.
– Ja sam u tom trenutku čekala drugu bebu. Nažalost, izgubila sam tu bebu. Posle toga sam imala tešku operaciju. Zaista sam jedva ostala živa u tom bombardovanju. Dva puta su se borili za moj život. Preživela sam. Oporavak je trajao dugo. I ono što mogu da Vam kažem, a da se ne rasplačem, a to je da, ovako i dan-danas sebe vidim pod sirenama, kako vodim Saru za ruku, kako znam da mi nije ostalo puno vremena, ali samo pod tim bombama želim da smestim negde – pričala je ona u pomenutoj emsiji.
„Videla sam da trudnoća ne ide u dobrom smeru“
Sve je počelo unutrašnjim predosećajem da nešto nije u redu sa njenom drugom trudnoćom. Nakon što je saznala da ima vanmateričnu trudnoću, hirurška intervencija bila je zakazana za dva dana, ali je situacija iznenada kulminirala dok se nalazila na pijaci sa tada četvorogodišnjom ćerkom Sarom.
– Ja sam dva, tri dana pre nego što se desila tragedija na TV Beograd, nažalost primetila da nešto nije u redu. Intuitivno, a i naravno, s obzirom da sam već Saru rodila, videla sam da trudnoća ne ide u nekom dobrom smeru i saznala sam da ja imam vanmateričnu trudnoću. S obzirom na to da je bilo takvo vreme kakvo je bilo, zakazali su mi hiruršku intervenciju za dva dana. Ja sam otišla u RTS, upisala se i čekala tih dva dana da se to odradi na najbezbolniji način – sistakla je tada Lea.
Uz zastrašujući zvuk sirena za uzbunu, njeno zdravstveno stanje se naglo pogoršalo. Voditeljka je intuitivno znala da joj nije ostalo mnogo vremena, jer je „sve puklo“ i počelo je jako unutrašnje krvarenje:
– Vrlo fatalno je moglo da se završi. Ja sam otišla na pijacu sa Sarom i osetila sam da nešto nije u redu i znala sam da u tim trenucima vi kao lekar to bolje znate od mene, imam vrlo malo da preživim jer puklo je sve, počelo je krvarenje u stomaku, bile su sirene…
„Imala sam tumor“
Lei je teško bilo što nije imala još dece.
– Hvala Bogu, živa sam. Hvala Bogu živa sam, tu sam za Saru. I hvala Bogu prošlo je. Naravno, oporavak i psihički i fizički posle toga je bio veoma težak. Posebno saznanje da neću više moći da budem mama. Kasnije i druge, naravno, komplikacije koje su se dešavale usled tih hormonskih promena. Imala sam tumor, pa još jednu operaciju posle toga i nekoliko pokušaja da se po drugi put ipak ostvarimo kao roditelji, do jedne ključne tačke kada smo rekli ne, ne vredi, život moj je važniji. Imamo živo i zdravo dete, divno dete. I možda smo tu malo posle i preterali jer smo tu svu svoju ljubav usmerili ka njoj i možda je malo čak i ugušili, s obzirom na to da je ostala jedinica. Ali, žao mi je, kažem to je izuzetno traumatičan osećaj i događaj za svaku ženu. I svaka žena koja to je prošla zna da je to teško.
