Američko tržište akcija nalazi se na veoma visokim nivoima, a pojedini pokazatelji ukazuju na to da bi investitori mogli da budu suočeni sa ozbiljnim rizikom. Bivši predsednik ogranka Federalnih rezervi u Njujorku Bil Dadli smatra da bi veliki berzanski balon mogao da pukne do kraja 2027. godine, piše Poslovni.
Dadli je u svojoj analizi za Bloomberg izdvojio nekoliko pokazatelja koji, prema njegovom mišljenju, ukazuju na prevelike vrednosti američkih akcija.
Jedan pokazatelj posebno privlači pažnju
Jedan od najvažnijih pokazatelja koji Dadli navodi jeste Šilerov CAPE odnos, odnosno ciklično prilagođeni odnos cene akcija i zarade kompanija.
CAPE trenutno iznosi oko 41, dok je njegov dugoročni prosek približno 17. Ovaj pokazatelj se razlikuje od klasičnog odnosa cene i zarade jer posmatra prosečnu realnu zaradu kompanija tokom prethodnih deset godina i prilagođava je inflaciji.
Drugim rečima, investitori trenutno plaćaju veoma visoku cenu za zaradu koju kompanije ostvaruju. Vrednost CAPE pokazatelja veoma je blizu istorijskog maksimuma iz perioda dot-kom balona, kada je 1999. godine dostigao 44,19.
Akcije više ne nude veliku premiju za rizik
Drugi problem koji Dadli vidi jeste veoma niska premija za rizik ulaganja u akcije.
Ona trenutno iznosi oko 1,1 odsto, što je manje od polovine proseka zabeleženog od 2010. godine. To znači da investitori za preuzimanje dodatnog rizika kupovinom akcija očekuju relativno malu dodatnu zaradu u odnosu na američke državne obveznice zaštićene od inflacije.
Treći pokazatelj je poznati Bafetov indikator, koji poredi ukupnu vrednost američkog tržišta akcija sa veličinom američke ekonomije. Prema podacima koje navodi Dadli, ovaj odnos trenutno iznosi oko 240 odsto, što ukazuje na veoma visoke tržišne valuacije.
Veštačka inteligencija mogla bi da bude ključna
Posebnu pažnju Dadli posvećuje ogromnim ulaganjima u veštačku inteligenciju.
On smatra da bi rast ulaganja u AI infrastrukturu tokom 2026. godine mogao da dostigne vrhunac. Problem je u tome što bi kompanije mogle da naiđu na ograničenja poput nedostatka radne snage u građevinarstvu, kapaciteta za proizvodnju električne energije i dovoljnog broja naprednih čipova.
Ako se ulaganja uspore, posledice bi mogle da osete i kompanije koje proizvode opremu i pružaju usluge velikim tehnološkim i cloud kompanijama.
Tada bi moglo da dođe do usporavanja rasta prihoda i profita, a upravo bi slabija očekivanja u vezi sa budućom zaradom mogla da izvrše dodatni pritisak na cene akcija.
Ogromna ulaganja tek treba da donesu zaradu
Dadli upozorava i na činjenicu da veliki tehnološki giganti ulažu ogromne iznose u AI infrastrukturu, ali tek treba da pokažu da ta ulaganja mogu da donesu dovoljno veliki povrat.
Prema njegovoj proceni, biće veoma teško ostvariti prihode od više biliona dolara godišnje koji bi opravdali kapital uložen u AI infrastrukturu.
Dodatni pritisak na tržište mogao bi da dođe i zbog većeg broja novih kompanija koje izlaze na berzu, kao i prodaje akcija od strane insajdera. Istovremeno, rast prinosa na dugoročne američke državne obveznice čini alternativna ulaganja privlačnijim.
Ne znači da će se pad sigurno dogoditi
Važno je naglasiti da Dadlijeva procena nije prognoza sa sigurnim ishodom, već upozorenje zasnovano na trenutnim pokazateljima tržišta.
On smatra da bi veštačka inteligencija dugoročno mogla značajno da poveća produktivnost i ekonomski rast, ali upozorava da bi pre toga moglo da dođe do perioda preteranih ulaganja, viška kapaciteta i pada profita.
Upravo zbog toga Dadli smatra da bi sadašnji AI investicioni bum mogao da prati obrazac ranijih velikih tehnoloških ciklusa – snažan rast ulaganja, visoka očekivanja, a zatim moguće razočaranje investitora.
Za investitore je zato ključno pitanje da li će zarade kompanija uspeti da opravdaju izuzetno visoke vrednosti njihovih akcija. Ako očekivani rast profita izostane, prostor za ozbiljnu korekciju tržišta mogao bi da postane mnogo veći.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
