„Ne mogu da verujem da je ovo završilo u prodavnici polovne robe“ – žena pročitala natpis na predmetu i sve joj je bilo jasno

Kristi Grejs, koja se bavi pronalaženjem i preprodajom vintidž predmeta, u jednoj prodavnici polovne robe pronašla je nešto što ju je posebno pogodilo. Na visokoj polici ugledala je malu mermernu posudu, a kada ju je uzela u ruke, na njoj je pročitala samo nekoliko reči: „Moja voljena Lejdi“ piše Index.

Ubrzo je shvatila da predmet najverovatnije nije obična ukrasna posuda.

Bila je to urna, verovatno namenjena čuvanju pepela kućnog ljubimca.

Prizor ju je toliko rastužio da je svoju priču odlučila da podeli na društvenim mrežama.

Na polici je ugledala malu mermernu posudu

Grejs se godinama bavi pronalaženjem zanimljivih i neobičnih vintidž predmeta. Tokom jedne od kupovina u prodavnici polovne robe pažnju joj je privukla mala mermerna posuda smeštena visoko na polici.

Kada ju je uzela, na dnu je pronašla ugraviran natpis:

„Moja voljena Lejdi.“

„Ne mogu da verujem da je ovo završilo u prodavnici polovne robe. Baš me je rastužilo“, napisala je.

Grejs je gotovo odmah posumnjala da je reč o urni za kućnog ljubimca.

Kako je objasnila, zbog svog iskustva sa ovakvim predmetima prepoznala ju je čim ju je ugledala.

„Urne za ljubimce imaju specifičan izgled i oblik“, objasnila je.

Proverila je šta se nalazi unutra

Pošto je već nailazila na slične predmete, Grejs je odlučila da proveri da li se nešto nalazi u urni.

Prema njenim rečima, urne koje pronalazi uglavnom su prazne ili gotovo prazne, pa se nadala da je isti slučaj i ovog puta.

„Uvek proverim šta je u urni kad je nađem, pa sam to i sada uradila“, rekla je.

Na kraju je zaključila da je urna prazna.

Ipak, pitanje koje joj je ostalo jeste kako je uopšte završila u prodavnici polovne robe.

Kako je urna za ljubimca završila u prodavnici?

Grejs ne zna ko je doneo urnu niti šta se dogodilo sa Lejdi.

Pošto je bila prazna, smatra da postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Jedna mogućnost je da je vlasnik prosuo pepeo kućnog ljubimca, a zatim odlučio da donira urnu.

Takve urne mogu biti prilično skupe, pa bi, prema njenom mišljenju, neko mogao da zaključi da će predmet koristiti drugoj osobi.

Druga mogućnost je da je vlasnik preminuo, nakon čega je neko drugi raščistio njegove stvari i urnu odneo u prodavnicu polovne robe.

Grejs ne zna ni da li je urna ispražnjena pre nego što je donirana ili su to učinili vlasnik odnosno zaposleni u prodavnici.

U SAD, gde je priča zabeležena, nema opšte zabrane doniranja praznih urni prodavnicama polovne robe, pod uslovom da su čiste i neoštećene. Situacija je drugačija ukoliko se u njima pronađe pepeo, kada se takvi slučajevi rešavaju posebno i uz dužno poštovanje.

Ovo nije najneobičnija stvar koju je pronašla

Iako ju je priča o Lejdi posebno pogodila, Grejs je tokom godina navikla da u prodavnicama polovne robe nailazi na zaista neobične predmete.

„U prodavnicama polovne robe našla sam stvarno svašta“, rekla je.

Među najbizarnijim stvarima koje je pronašla bile su kutija sa životinjskim lobanjama na garažnoj rasprodaji, ljudski zub u kutiji za nakit i anatomski model srca uz koji je bila napisana ljubavna pesma.

Za poslednji predmet imala je i šaljivo objašnjenje.

„Pretpostavljam da se primaocu poklon nije baš svideo“, našalila se.

Svaki predmet može da krije nečiju priču

Grejs smatra da upravo nepredvidivost kupovine polovnih stvari čini ovaj posao zanimljivim.

Nikada se ne zna šta će se sledeći put pojaviti na polici – od običnog ukrasa do predmeta koji iza sebe ima priču koju niko u prodavnici više ne zna.

U slučaju male mermerne urne, iza svega je ostalo samo jedno ime.

Lejdi.

Grejs ne zna ko ju je voleo, koliko je dugo urna bila čuvana niti zbog čega je na kraju završila među polovnim predmetima.