Nije tražio veću platu, bolju poziciju niti je dobio primamljiviju ponudu konkurencije. Odustao je zato što devet dana nakon poslednjeg intervjua nije dobio odgovor, piše Blic.
Ovaj primer, koji je objavljen na LinkedInu, pokazuje koliko kompanije danas mogu da izgube zbog sporog procesa zapošljavanja. Dok poslodavci usklađuju odluku i prikupljaju mišljenja članova tima, najbolji kandidati često ne čekaju.
U ovom slučaju kandidat je prošao tri kruga razgovora, ostavio odličan utisak i postao prvi izbor kompanije. Članovi tima bili su saglasni da žele upravo njega.
Ipak, nakon poslednjeg razgovora usledila je tišina.
Devet dana bez odgovora bilo je dovoljno
Prema objavi na LinkedInu, HR službi bilo je potrebno još nekoliko dana da uskladi internu odluku.
Problem je bio u tome što se „nekoliko dana“ pretvorilo u devet dana.
Kandidat je tada poslao kratku poruku:
„Hvala na prilici, prihvatio sam nešto drugo“.
Kompanija je tako izgubila kandidata kojeg je već izabrala – ne zbog novca, uslova rada ili konkurentske ponude, već zbog toga što mu se nije javila na vreme.
Druga kompanija odgovorila za samo 48 sati
Situacija postaje još zanimljivija kada se pogleda šta se dogodilo u međuvremenu.
Druga kompanija javila se kandidatu u roku od samo 48 sati.
Prema navodima iz objave, nije ga privukla većom platom niti boljom pozicijom. Prednost je ostvarila jednostavno – bila je brža i pokazala mu da želi da ga zaposli.
To je danas jedna od važnih prednosti u borbi za kvalitetne radnike.
Kompanije često žele da proces selekcije bude detaljan. U odluku uključuju HR, menadžere, direktore i druge članove tima, proveravaju budžet, uslove i interne procedure.
Sve to ima smisla iz perspektive poslodavca.
Ali kandidat ne vidi interni proces odlučivanja. On vidi samo da odgovora nema.
Kandidat ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata
Za kompaniju je devet dana možda samo period potreban za interno usaglašavanje.
Za kandidata je to devet dana neizvesnosti.
On ne zna da li je prvi izbor, da li kompanija razmatra druge ljude, da li je pozicija stopirana ili je jednostavno zaboravljen u procesu.
U međuvremenu, međutim, druge kompanije nastavljaju da zapošljavaju.
Posebno traženi kandidati često imaju više otvorenih procesa istovremeno. Ako jedna kompanija ćuti, druga može da pošalje ponudu.
Zato se kod najboljih kandidata brzina komunikacije sve više pretvara u konkurentsku prednost.
Nije problem samo u čekanju – već u poruci koju tišina šalje
Kada kompanija ne može odmah da donese konačnu odluku, to ne mora automatski da znači da će izgubiti kandidata.
Veliku razliku može da napravi jednostavna i pravovremena komunikacija.
Na primer, kandidat može da dobije informaciju da je i dalje u procesu, uz objašnjenje da je za konačnu odluku potrebno još nekoliko dana i jasan rok kada može da očekuje odgovor.
Takva poruka kandidatu pokazuje da kompanija poštuje njegovo vreme.
Tišina šalje potpuno drugačiju poruku.
Može da ostavi utisak neodlučnosti, loše organizacije ili manjka interesovanja – čak i kada to uopšte nije bila namera poslodavca.
Kompanije mogu da izgube najboljeg kandidata posle nedelja rada
Paradoks je u tome što poslodavci često ulože mnogo vremena u proces selekcije.
Tu su oglasi za posao, pregledanje biografija, telefonski razgovori, testiranja, tri ili više krugova intervjua, procene kandidata i sastanci članova tima.
A onda, kada treba doneti konačnu odluku, proces se uspori.
U međuvremenu kandidat nastavlja da razgovara sa drugim kompanijama.
Nedelje rada mogu tako da budu izgubljene zbog jednog jednostavnog propusta – izostanka pravovremene komunikacije.
Brže zapošljavanje može biti velika prednost
Ovaj primer ne znači da kompanije treba da donose nepromišljene odluke. Temeljna selekcija je važna, posebno kada je reč o pozicijama koje nose veliku odgovornost.
Ali između donošenja odluke za nekoliko sati i ostavljanja kandidata bez odgovora devet dana postoji veliki prostor za bolju organizaciju.
Kompanija koja brzo komunicira ne mora nužno da bude ona koja najviše plaća.
Može da bude ona koja:
- brzo daje povratnu informaciju;
- poštuje rokove koje je obećala kandidatu;
- jasno komunicira kada odluka kasni;
- pokazuje da joj je stalo do kandidata;
- ne dozvoljava da interni proces postane problem kandidata.
U vremenu kada se kompanije bore za kvalitetne radnike, iskustvo kandidata tokom zapošljavanja može biti jednako važno kao plata i benefiti.
Najbolji kandidat možda neće čekati da kompanija završi svoj interni proces.
Možda će jednostavno prihvatiti ponudu onoga ko se prvi javio.
Šta kompanije mogu da nauče iz ovog primera?
Ako je kandidat prošao sve krugove selekcije i kompanija zna da ga želi, komunikacija ne bi trebalo da prestane upravo u trenutku kada je najvažnija.
Čak i kada konačna odluka nije spremna, kandidat treba da zna šta se dešava, zašto odluka kasni i kada može da očekuje odgovor.
Jer u trci za najboljim kandidatima nije uvek presudno ko nudi najviše.
Ponekad pobedi onaj ko se – prvi javi.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
