Nova naučna studija pokazala je da bi svakodnevna konzumacija paradajza mogla pomoći u smanjenju nakupljanja masti u jetri kod osoba s metaboličkom disfunkcijom povezanom sa steatotičnom bolešću jetre (MASLD). Reč je o najčešćoj hroničnoj bolesti jetre na svetu, povezanoj sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i povećanim kardiometaboličkim rizikom.
Mediteranska ishrana već se preporučuje osobama s MASLD-om, a novo istraživanje objavljeno u časopisu „Nutrients“ posebno se bavilo paradajzom. Rezultati sugerišu da bi njihova svakodnevna konzumacija mogla pomoći u smanjenju masnoće u jetri čak i bez gubitka kilograma, piše EatingWell.
Kako je studija sprovedena
U istraživanju sprovedenom u Italiji učestvovalo je 79 odraslih osoba uzrasta od 18 do 65 godina s dijagnozom MASLD-a i indeksom telesne mase (BMI) do 30. Količina masti u jetri na početku istraživanja procenjena je CAP metodom, neinvazivnim merenjem koje se bazira na ultrazvučnoj tehnologiji. Ispitanici su zatim nasumično podeljeni u dve grupe.
Prva grupa je šest nedelja svakodnevno jela 200 grama svežeg paradajza, otprilike jedan veliki ili dva srednja, te 50 grama paradajz sosa. Druga grupa je tokom istog perioda izbegavala paradajz.
Svi ispitanici dobili su jednake prehrambene smernice te im je rečeno da ne menjaju svoje uobičajene životne navike i nivo fizičke aktivnosti. Na početku i kraju istraživanja naučnici su, među ostalom, pratili količinu masti u jetri, sastav tela, jetrene enzime, šećer i masnoće u krvi te pokazatelje upale.
Šta je studija pokazala
U grupama zabeleženo je smanjenje CAP vrednosti, odnosno pokazatelja količine masti u jetri. Međutim, pad je bio znatno veći kod ispitanika koji su svakodnevno jeli paradajz. U toj grupi je medijan smanjenja CAP vrednosti iznosio 35 dB/m, dok je u grupi koja nije jela paradajz iznosio 18 dB/m. Dodatna statistička analiza pokazala je značajnu razliku između grupa.
Zanimljivo je da se količina masti u jetri smanjila bez značajnih promena telesne težine, BMI-ja, opsega struka ili udela telesne masti. Na kraju istraživanja nije bilo ni značajnih razlika između skupina u jetrenim enzimima, šećeru i masnoćama u krvi te pokazateljima upale.
Rezultati zato upućuju na moguću povezanost svakodnevne konzumacije paradajza sa smanjenjem masnoće u jetri, nezavisno od mršavljenja. Ipak, autori naglašavaju da je reč o preliminarnim nalazima koje treba potvrditi većim i dugotrajnijim istraživanjima.
Studija ima važna ograničenja
Istraživanje je sprovedeno u samo jednom centru, uključivalo je relativno mali broj ljudi i trajalo je samo šest nedelja. Ispitanici su takođe znali kojoj grupi pripadaju, pa je moguće da su tokom istraživanja nesvesno promenili i neke druge navike.
Osim toga, učestvovale su samo osobe s BMI-jem do 30, pa se rezultati ne mogu automatski primeniti na osobe sa gojaznošću. Zbog kratkog trajanja istraživanja nije poznato ni da li bi se učinak zadržao dugoročno niti bi li smanjenje masnoće u jetri dovelo do važnih zdravstvenih koristi, primera radi manjeg rizika od fibroze.
Kako paradajz može pomoći?
Paradajz je bogat likopenom, antioksidansom za koji se istražuje može li pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i nakupljanja masti u jetri. Ipak, ova studija nije dokazala da je upravo likopen odgovoran za zabeležene rezultate.
Količina korišćena u istraživanju nije velika – otprilike jedan veliki paradajz i tri do četiri kašike paradajz sosa dnevno. No rezultati za sad ne znače da paradajz može lečiti MASLD niti da može zameniti druge promene ishrane, životnih navika ili terapiju koju preporuči lekar.
Mediteranska ishrana i dalje je jedan od preporučenih obrazaca ishrane za osobe s MASLD-om, a paradajz se lako može uklopiti u taj plan ishrane.
