Briga o zdravlju srca prevazilazi pravilnu ishranu i vežbanje, jer visoke letnje temperature donose neočekivan izazov.
Ekstremne vrućine menjaju ponašanje krvnih sudova i na sasvim neočekivan način utiču na krvni pritisak.
Kako vrućina utiče na krvni pritisak?
Dr Nisa Goldberg, kardiološkinja iz centra En-Vaj-Ju Langon Helt i osnivač Centra za žensko zdravlje Džoun H. Tiš, objašnjava da duži boravak na vrućini može dovesti do opasnog pada krvnog pritiska.
„Kada se telo pregreje, krvni sudovi se šire kako bi oslobodili toplotu. To može dovesti do pada krvnog pritiska, naročito ako usled znojenja dođe do dehidratacije“, rekla je ona.
Iako se niži krvni pritisak može učiniti korisnim, nagli pad izazvan vrućinom može biti veoma opasan.
„Koliko će pritisak pasti zavisi od svake osobe, a utiču i faktori poput telesne težine i fizičke kondicije. Neki ljudi mogu osetiti slabost ili vrtoglavicu, naročito kada naglo ustanu ili nakon dužeg boravka napolju“, dodaje dr Goldberg.
Drugi efekti vrućine na srce
Dr Goldberg ističe da visoke temperature ne izazivaju samo pad krvnog pritiska, već dodatno opterećuju srce, koje mora intenzivnije da radi kako bi rashladilo organizam. Zbog toga puls može da poraste mnogo brže nego inače, čak i tokom aktivnosti koje se u normalnim uslovima smatraju laganim.
„Gubitak tečnosti znojenjem može da smanji zapreminu krvi, što srcu otežava da je pumpa“, kaže dr Goldberg.
Kod osoba koje već imaju srčana oboljenja, ovakve promene mogu izazvati simptome poput nelagodnosti u grudima, otežanog disanja ili gubitka svesti. U pojedinim slučajevima, posledice mogu biti i smrtonosne.
Naučno istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu „Circulation Research“ pokazalo je jasnu povezanost između visokih temperatura i povećane smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači su utvrdili da smrtnost od ovih bolesti raste za 2,1 odsto sa svakim stepenom povećanja temperature.
Kako se zaštititi tokom leta?
Zbog toga je veoma važno znati kako zaštititi srce tokom letnjih meseci, naročito ako već postoji dijagnoza srčanog oboljenja.
Dr Goldberg naglašava da osobe sa srčanim bolestima, niskim krvnim pritiskom, gojaznošću, dijabetesom ili bolestima bubrega treba da budu posebno oprezne tokom toplotnih talasa. Isto važi i za starije osobe.
„Stariji ljudi su izloženi većem riziku jer njihov organizam ne reguliše telesnu temperaturu jednako efikasno i teže prepoznaje rane znakove toplotne iscrpljenosti“, kaže dr Goldberg.
Ona dodaje da pojedini lekovi, poput diuretika i nekih lekova za snižavanje krvnog pritiska, mogu povećati rizik od dehidratacije ili otežati prilagođavanje organizma visokim temperaturama.
Za očuvanje zdravlja, dr Goldberg preporučuje preventivne mere i savetuje: „Aktivnosti na otvorenom planirajte u hladnijim delovima dana, pijte dovoljno tečnosti, nosite laganu odeću i odmarajte se u hladu ili klimatizovanom prostoru.“
Osobama koje imaju srčana oboljenja ili druga hronična stanja savetuje da se konsultuju sa svojim lekarom o merama bezbednosti tokom ekstremnih vrućina i eventualnim izmenama terapije.
Simptomi koje ne smete zanemariti
Važno je prepoznati znakove koji ukazuju da vrućina negativno utiče na srce i krvne sudove. Dr Goldberg navodi da među njima spadaju:
- vrtoglavica,
- slabost,
- izražen umor,
- lupanje srca,
- nelagodnost u grudima,
- otežano disanje,
- gubitak svesti.
„Ove simptome ne smete zanemariti, posebno ako već imate problema sa srcem“, upozorava kardiolog za „Parade“.
Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, potrebno je odmah prekinuti aktivnost i skloniti se na hladno ili u klimatizovan prostor.
„Pijte vodu ako možete, skinite usku odeću i odmorite se. Ako se simptomi brzo ne povuku ili osetite bol u grudima, dugotrajan nedostatak vazduha, zbunjenost ili izgubite svest, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć“, dodaje kardiolog.
