Jul je jedan od najvažnijih meseci za uzgoj paradajza. Upravo sada biljka prestaje da troši snagu na rast novih listova i sve više energije usmerava na formiranje i sazrevanje plodova.
Agronomi objašnjavaju da paradajzu u ovom periodu posebno prijaju kalijum i fosfor. Ako ih nema dovoljno, plodovi mogu ostati sitniji, manje slatki i sporije sazrevati.
Drveni pepeo – prirodno đubrivo koje mnogi baštovani ne preskaču
Jedno od najjednostavnijih i najjeftinijih prirodnih đubriva je običan drveni pepeo. Za odraslu biljku preporučuje se oko 100 grama po žbunu.
Pepeo je bogat kalijumom, kalcijumom i fosforom – hranljivim materijama koje su paradajzu najpotrebnije u vreme plodonošenja.
Kalijum doprinosi da plodovi budu slađi, čvršći i sočniji, kalcijum smanjuje rizik od truljenja vrha ploda, dok fosfor jača koren i ubrzava sazrevanje.
Kako pravilno koristiti pepeo
Najbolje je da pepeo dodate posle kiše ili neposredno pre zalivanja.
Ravnomerno rasporedite oko 100 grama suvog pepela oko biljke, na udaljenosti od oko sedam centimetara od stabljike, pa ga lagano umešajte u površinski sloj zemlje.
Važno je koristiti isključivo pepeo dobijen sagorevanjem čistog drveta ili biljnih ostataka. Pepeo nastao od lakiranog drveta, plastike ili drugog otpada nije pogodan za baštu.
Mnogi baštovani tvrde da su nakon ovakve prihrane primetili krupnije, mesnatije i ukusnije plodove. Na društvenim mrežama pojedini navode da su sorte poput „Bikovog srca“ dostizale i do 800 grama.
Ne preterujte sa količinom
Stručnjaci upozoravaju da je oko 100 grama po biljci sasvim dovoljno. Premala količina neće dati željeni efekat, dok previše pepela može promeniti sastav zemljišta i otežati usvajanje drugih hranljivih materija.
Pepeo dodatno smanjuje kiselost zemljišta, što posebno odgovara kiselim zemljištima, a može pomoći i u odbijanju puževa i žičara.
Greške koje treba izbegavati
Pepeo ne bi trebalo koristiti istovremeno sa azotnim đubrivima, poput uree ili amonijum-nitrata. Između ove dve prihrane preporučuje se razmak od najmanje sedam dana.
Ako je zemlja suva ili se listovi uvijaju, prvo dobro zalijte biljke, pa tek onda dodajte pepeo.
I druga prirodna đubriva daju dobre rezultate
Osim pepela, mnogi baštovani koriste i domaće mešavine za prihranu paradajza. Jedna od njih pravi se od 200 ml mleka, tri kašike drvenog pepela, 10 grama kurkume i tri tablete ćilibarne kiseline na 10 litara vode, a koristi se na svake dve nedelje.
Neki se odlučuju i za rastvor od kvasca, sušenog belog luka i malo šećera za prskanje biljaka, dok drugi zalivaju paradajz mešavinom kefira, pepela i vermikomposta.
Ovakva prirodna prihrana može da ojača biljke, podstakne obilnije plodonošenje i poboljša ukus paradajza.
