Đedović Handanović, koja će danas potpisati u Bukureštu Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3 sa premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilie Bolozanom, kaže za Tanjug da projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 ima sveobuhvatan značaj za energetsku sigurnost i bezbednost Srbije, ali i za ceo region.
“Srbija ima mogućnost da sebe energetski obezbedi za decenije koje dolaze i o tome želimo da razgovaramo sa našim rumunskim partnerima“, rekla je Đedović Handanović koja učestvuje na bilateralnom sastanku srpske i rumunske delegacije, nakon čega je predviđeno potpisivanje memoranduma.
Ministarka je kazala da će u zavisnosti od tehničkog rešenja koje će se odabrati u narednom periodu kapacitet Đerdapa biti između 1.200 i 2.400 megavata čime će se obezbediti veća sigurnost, bezbednost, ali i fleksibilnost našeg energetskog sistema.
“Zato što ima tu mogućnost da akumulira, odnosno štedi energiju u onim momentima kada je ima više ili kada je jeftinija, a da ubacuje u sistem energiju kroz veliki građevinski poduhvat, biće jedno ili dva akumulaciona jezera i o tome će se raspravljati kroz tehnička rešenja u budućnosti“, rekla ministarka.
Projekat koji menja energetsku mapu Srbije: Kapacitet do 2.400 megavata
Navela je da je šest kompanija prijavilo na javnom pozivu za izvođača radova i da je završena evaluacija koju treba da usvoji Radna grupa Vlade Srbije.
“Očekujem da to bude već sutra, zato što se na tome radilo prethodne četiri ili tri i po nedelje i da možemo da idemo u narednu fazu, a to je da počnemo pregovore o izradi tehničke dokumentacije koji je važan korak, da se postave dobri temelji, da se razmotre optimalna, najoptimalnija tehnička rešenja koja će imati najveću korist, pre svega za energetski sistem naše zemlje“, rekla je ministarka.
Ukazala je da je izgradnja RHE Đerdap 3 važna za integraciju obnovljivih izvora energije i za dodatne količine električne energije koja će kako kaže sve više biti potrebna jer se potrošnja povećava iz godine u godinu.
“Ovo je veliki energetski i građevinski poduhvat i rezultat višegodišnjeg rada. Mi smo sa rumunskim partnerima u prethodnih tri godine intenzivno razgovarali o našim planovima, ali i radili analize, proračune, hidrološke studije, podelili te informacije sa rumunskom stranom da bi stvorili platformu, odnosno memorandum koji danas potpisujemo, a koji su obe vlade odobrile i koji predstavlja osnovu za dalju saradnju na ovom važnom projektu“, istakla je Đedović Handanović.
Podsetila je da Srbija i SAD imaju potpisan strateški sporazum o saradnji u energetskom sektoru koji je stupio na snagu u martu prošle godine, a da je Đerdap 3 prepoznat kao jedan od projekata koji se može realizovati u okviru te saradnje.
“I zbog toga je još važniji jer će doprineti produbljivanju naših odnosa sa SAD, koji su i te kako važni i za rumunsku stranu. SAD su važan partner Rumunije u energetskom sektoru i mislim da imamo jednu platformu koja će doprineti sveobuhvatnom poboljšanju naših odnosa i sa SAD, ali i produbljivanju saradnje u energetici“, rekla je ministarka Tanjugu.
Na pitanje o zajedničkim projektima sa Rumunijom u energetskom sektoru koji će biti na stolu u razgovarima u Bukureštu, ministarka je podsetila da je Srbija sa Rumunijom potpisala 2024. godine memorandum o razumevanju o izgradnji zajedničke gasne interkonekcije.
“To je od izuzetne važnsti, time ćemo dobiti još jednu gasnu interkonekciju koja je na teritoriji Srbije dugačka 13,1 km, neke procenjene investicione vrednosti 12 miliona evra, gde ćemo se spojiti sa rumunskom stranom. Na strani Rumunije je nešto više od 70 km“, rekla je Đedović Handanpvić.
Od Dunava do energetske sigurnosti: Đerdap 3 biće ključna podrška zelenoj energiji
Dodala je da su Srbijasas i Transgas iz Rumunije u junu prošle godine potpisali sporazum o saradnji u okviru tog projekta koji je značajan jer će se Srbija povezati sa gasovodom Brua i imati dodatne izvore gasa.
“U tom smislu nastavićemo da razgovaramo i o drugim potencijalnim projektima, pre svega o mogućem novom produktovodu između Rumunije i Srbije, gde bismo mogli brže da razmenjujemo naftne derivate“, kazala je ministarka.
Dodala je da je Srbija povećala više od dva-tri puta uvoz dizela i benzina u prethodnih 18 meseci iz Rumunije zbog sankcija NIS-u.
“Nekada smo imali produktovod, više nije u funkciji, ali ne znači da za njim nema više potrebe. Zamoliću premijera da i to bude jedan od mogućih zajedničkih projekata koji bi razmatrali u budućnosti“, kazala je Đedović Handanović.
Ukazala je da Rumunija ima 30 godina iskustva u nuklearnoj energetici, kao i obrazovni kadar i naučne institute sa kojima možemo da sarađujemo na razmeni znanja i iskustava u razvoju nuklearne energije.
“Mi smo otpočeli prvu fazu razvoja nuklearnog programa, i zbog toga nam je jako važno da sa jednom susednom zemljom, sa kojom imamo izuzetne odnose, možemo da proširimo saradnju i u tom polju.
Rumunija razmatra i uvođenje malih nuklearnih reaktora, već radi na jednom konkretnom projektu, i mislim da imamo dosta toga da naučimo od naših rumunskih prijatelja“, rekla je ministarka.
Ona je navela da saradnja sa Rumunijom u energetskom sektoru datira još od 1963 .godine, kada su tadašnja SFRJ i Rumunija potpisale sporazum o saradnji na izgradnji i korišćenju hidropotencijala reke Dunav i izgradnji Đerdapa 1 i 2.
Ministarka energetike Srbije i premijer Bolozan će se nakon potpisivanja memoranduma obratiti medijima. Vlada Srbije je usvojila 9. jula Zaključak o utvrđivanju osnove za zaključivanje Memoranduma o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom Đerdap 3, između Vlade Srbije i Vlade Rumunije, kako bi se omogućile procene mogućeg razvoja i izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 na teritoriji naše zemlje.
Zaključivanje memoranduma predstavlja nastavak uspešne saradnje Srbije i Rumunije u oblasti energetike. Đedović Handanović je početkom ovog meseca izjavila da je šest kompanija na javnom pozivu izrazilo zainteresovanost za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, kao i da će se tek videti koje su od njih ispunile kriterijume.
„Đerdap 3 svakako će biti najveći projekat koji ćemo razvijati u budućnosti. Jednim odgovornim pristupom razvijamo projekte da bi u budućnosti bili još sigurniji, a upravo reverzibilne hidroelektrane, koje mogu da skladište električnu energiju, vam daju tu sigurnost zato što imate prirodnu bateriju iz koje crpite dodatne količine električne energije kad su vam one neophodne“, navela je ministarka.
Javni poziv za iskazivanje interesa kompanija za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3 je završen 25. juna.
Proces vodi posebna Radna grupa koju čine ministri. Investicija će biti vredna više milijardi evra.
Javni poziv za RHE Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji između Srbije i SAD u oblasti energetike.
Plan je, kako je ranije najavljeno, da projektovani kapacitet bude do najviše 2.400 megavata, čime bi Đerdap 3 bio najveća baterija Evrope sa planiranim završetkom prve faze do 2036. godine.
Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Đerdap 3 funkcionisaće kao velika vodena baterija koja skladišti višak električne energije kada je potrošnja niska i proizvodi struju kada je potražnja najveća.
Ovaj sistem biće ključan za stabilizaciju mreže jer omogućava integraciju obnovljivih izvora energije, poput solarnih i vetroelektrana.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
