Majonez nije nužno nezdrav, no zbog visokog udela masti i kalorija treba ga konzumirati umereno, ističe nutricionistkinja Sofi Medlin. Iako je ovaj popularni umak, koji se najčešće pravi od žumanceta, ulja i sirćeta, često na lošem glasu, Medlin tvrdi da sam po sebi nije problematičan.
„Majonez je na lošem glasu, ali sam po sebi nije loš“, navela je za Daily Mail, dodavši da kašika majoneza u sendviču ili salati može naći mesto u uravnoteženoj ishrani.
Nutritivne prednosti umerene konzumacije
Prema njenim rečima, uobičajena porcija od 15 grama ima oko 100 kalorija i 10 grama masti, što ga čini kaloričnijim od senfa ili drugih laganijih dodataka jelima. Ipak, ako je napravljen od ulja bogatih nezasićenim masnoćama, može imati i određene nutritivne koristi. Medlin ističe kako majonez može pomoći u apsorpciji vitamina topivih u mastima, poput vitamina A, D, E i K, koji se prirodno nalaze u povrću.
Nisu sve vrste majoneza iste
Punomasni majonez obično sadrži više kalorija, ali i zdravije vrste masnoća, dok „light“ verzije imaju manje ulja, ali često sadrže skrob, zaslađivače i druge dodatke radi očuvanja teksture. Veganske varijante ne sadrže jaja, a njihova nutritivna vrednost zavisi od vrste ulja i nivoa prerade.
Na šta treba pripaziti
Postoji nekoliko činjenica na koje treba obratiti pažnju. Domaći majonez sadrži sirova jaja, zbog čega zahteva strogo poštovanje pravila o sigurnosti hrane kako bi se smanjio rizik od trovanja. Poseban oprez preporučuje se trudnicama i osobama s oslabljenim imunitetom.
Medlin navodi i da osobe koje uzimaju varfarin, lekove za snižavanje holesterola ili terapije za mršavljenje poput orlistata trebaju paziti na unesenu količinu. Majonez takođe može biti neprikladan za ljude alergične na jaja ili soju.
„Najzdraviji pristup nije da ga potpuno prestanete jesti, nego da ga birate svesno i koristite umereno“, zaključila je.
