Postoje ljudi koji odu prerano, ali nikada ne nestanu. Takav je bio i Predrag Stefanović, svima poznat kao Pero Trokadero. Sedam godina prošlo je od 14. jula 2019. godine, kada je zauvek utihnuo njegov glas, ali ne i emocija koju je ostavljao gde god bi zapevao.
Bio je kralj klupske svirke, jedan od najvoljenijih i najautentičnijih crnogorskih pevača devedesetih, čovek čiji su osmeh, harizma i iskrenost osvajali publiku već na prve taktove. Njegove pesme i danas bude uspomene na neka lepša vremena, na letnje noći, na prijateljstva i ljubavi koje su trajale zauvek.
Najlepšu životnu pesmu Pero je pevao sa svojom suprugom Majom. Njihova ljubavna priča počela je jednog leta u Budvi davne 2002. godine. Od tog susreta pa sve do njegovog poslednjeg dana bili su nerazdvojni. Osamnaest godina zajedničkog života ispunili su ljubavlju, putovanjima, muzikom i bezbrojnim uspomenama, koje danas Maja čuva kao najveće blago.
Dok se bliži još jedna godišnjica njegovog odlaska, Maja Nikolić kaže da joj najveću snagu daju ljudi koji Peru nisu zaboravili.
– Svaka poruka, svaki poziv i svako lepo sećanje na mog Pera vraćaju mi veru da pravi ljudi nikada ne odlaze. Neizmerno sam zahvalna svima koji ga i danas nose u srcu, jer on kroz svoje pesme i dalje živi među publikom koja ga je volela – kaže Maja.
Pero nije bio samo veliki pevač. Bio je čovek velikog srca, ponosni Podgoričanin, vatreni navijač Budućnosti, ali i iskreni zaljubljenik u Liverpul i Crvenu zvezdu. Muzika i fudbal za njega su bili mnogo više od hobija – bili su način života. Zato ne čudi što je bio omiljen među kolegama. Šako Polumenta redovno ga je pozivao na svoje beogradske koncerte, a poštovali su ga i: Ceca Ražnatović, Aca Lukas, Željko Vasić, Goran Vukosić, Knez, Sergej Ćetković, Bojan Marović, Neša Aleksandrić i „Blizanci“, „Amadeus bend“, Edo Abdović, Sandro Marković, Srđan M. Đani, kao i danas pokojni Sinan i Džej.
Maja sa posebnom zahvalnošću govori i o ljudima koji su joj pružili podršku kada joj je bilo najteže.
– Moj zet Janjo bio je uz mene od prvog dana i to nikada neću zaboraviti. Neizmerno sam zahvalna i generalnom direktoru Fudbalskog kluba Crvena zvezda Zvezdanu Terziću, sekretarici Lani, kao i svim zaposlenima na „Marakani“ koji su mi pružili ljudsku toplinu i podršku kada mi je to bilo najpotrebnije – ističe ona.
Sedam godina kasnije vreme nije izbrisalo uspomenu na Pera Trokadera. Naprotiv, njegove pesme i dalje se pevaju istim žarom, a mnogi će reći da tek sada nose još jaču emociju. Kada zasviraju „Sva moja jutra“, „Tvoje ime, mala“, „Žig od ljubavi“, „Nije važno“ ili njegova prva snimljena pesma „Ti bila si mi sve“ čini se kao da Pero nije ni odlazio – već da je samo na trenutak sišao sa bine, ostavljajući za sobom melodije koje će zauvek pripadati publici.
Pesme koje pobeđuju vreme
Predrag Stefanović muzikom je počeo da se bavi još u ranom detinjstvu. Završio je nižu i srednju muzičku školu, a kao student Muzičke akademije u Podgorici započeo je profesionalnu karijeru.
Prvu pesmu, „Ti bila si mi sve“, snimio je 1993. godine, a potom su usledili hitovi „Sva moja jutra“, „Tvoje ime, mala“, „Žig od ljubavi“ i „Nije važno“, numere koje i danas zauzimaju posebno mesto u srcima njegove publike. Izdao je album 2006. za Siti rekords.
Majino veliko hvala!
Maja Nikolić uvek ističe ljude koji su uvek bili uz Peru tokom karijere.
– Veliko hvala Matiji Milačiću i Aleksandru Vojvodiću za emisiju „Grad koji volim“ – posvećenu Peri. Hvala i Nikoli Pilipoviću, Bojanu Čakalu, Milošu Nikoliću, Veselinu Janjuševicu, Borisu Brnoviću, ali i Branku Nedoviću, Knezu, Goranu Vukosiću, Bojanu Maroviću, Suzani Tot, Adrijani Božović, Jeleni Mudronji, Srećku Savoviću, Igoru Đuroviću, Tanji Seter, Žutom Serhatliću, Zdravku Đuranoviću, Vesku Vasoviću, Radi Bulajić, Snežani Đurišić, Banju Kaluđerviću, Vladimiru Tomoviću i njegovoj familiji…
