Suočena sa bolnim gubitkom partnera Andrije Bajića, pevačica Svetlana Bajić, Mala Cana, smogla je snage da otvori dušu i progovori o ljubavi, porodici i neizvesnoj budućnosti. Ona je otvoreno priznala da je ova tragedija ostavila neizbrisiv trag, te da više ne može da zamisli sebe pored drugog muškarca.
– Nikad više, ali nikada više neću moći da volim nijednog muškarca posle Andrije. Ja sam i pre njega bila sama. I on mi je na početku naše veze pričao da treba da se udam. Što ja moram da imam muža? Je l' to pod moranje? Nije. Pa kad dođe moj sudnji dan, pa sahraniće me socijalno, opština, neću biti ni prva ni poslednja. Svoju ljubav za života ću sledeće nedelje da ispratim. Neće meni više niko ni prići, niti ja to želim – rekla je Mala Cana.
Mala Cana je istakla da nikada nije žalila što nema decu:
-Je l' treba da žalim što nemam dece? Svaki dan čuješ – sin ubio majku, dedu, babu. To su za mene teške porodične priče, pa stave decu u dom. Živiš za to dete, brišeš mu g***, a on te sutra vređa i ponižava – rekla je.
– Ja sam brisala Andriju, a nije me on stvorio, šta je trebalo, da nađem neku ženu da ga održava, čisti… Ne. Njemu je bilo teško kad me je gledao kako sam ga čuvala, a ja sam to razumela. Njega je bilo sramota, bio je veliki gospodin. Pored njega sam videla šta je kultura, nivo, šta je život i njega u mom srcu niko ne može da zameni – zaključila je Mala Cana.
Mala Cana je napustila kuću u kojoj je živela sa Andrijom, a kako nam je objasnila, potpisan je ugovor, kojim je on ostavio vikendicu ćerkama.
– On ima tu vikendicu koja se vodi na njega. On je hteo da je prepiše na mene, a ja sam mu rekla: „Dok si ti živ i dok ti dišeš, to je tvoja kuća na tvoje ime, tvoje prezime.” Čak sam uspela da prebacim i račune na njegovo ime i prezime, da sve stiže tu. On je njima dao tamo kuću za koju su one napisale podelu. Isto posedujem kao dokaz. On je bio uveče uznemiren jako i rekao: „Idemo za Beograd, da rešimo to.” Pitala sam ga: “Jesi ti video šta potpisuješ?” On je rekao: „Ne. Sad ću da im tražim.” Međutim, mi smo dobili ugovor koji je sastavljen gde on nije imao čak ni pravo užitka. Kada smo otišli kod notara, bile su dve ćerke, starija i mlađa. Srednja je bila na moru. I počeli su da čitaju. Ja sam mu samo jedno rekla: “Andrija, ja ću potpisati sve, ali, da li ti znaš šta znači nemati pravo užitka? Jesi ti to tražio?” On je ćutao, gledao me. On je meni rekao: “Ja ne znam šta ću da radim. Ja ne znam više kome da idem.” Onda je u jednom momentu rekao: “Meni dođe da odem da se obesim u garažu.” Ja kažem: “Jesi ti normalan? Šta pričaš, priseban čovek? Zašto da se besiš, zbog koga?” “Molim te”, kaže, “potpiši, molim te potpiši.” On je mene molio da potpišem pošto sam ja kao supruga isto imala pravo užitka. Rekla sam da ću potpisati, ali i istakla da zna kad bude to potpisao da više nemaš nekakve veze sa tim, da može da bude samo gost, ta kuća se više ne vodi na tebe. Znači, vodiće se na njih. I kad smo seli kod notara i kad je pročitala notarka sve to, on je rekao: “Ja imam nešto da dodam. Da li možete samo da upišete da imam pravo užitka?” One su skočile i rekle: “Štaaa?” Počele da se deru: “Ona te nagovorila.” Ja sam za sve bila kriva. To se dodalo i odštampalo. One su bile uznemirene i ljute zbog toga što je on tražio pravo užitka. Ta notarka je rekla: “Gospođo, svaka vam čast na ovome”, a njemu je rekla da želi lep i dug život.
Alo/Kurir
