Krastavci tokom letnjih meseci često mogu izgubiti svoj karakterističan sladak ukus i postati gorki. Ovaj problem najčešće nastaje usled određenih uslova tokom uzgoja, a pravilnom negom moguće ga je uglavnom sprečiti.
Iako se visoke temperature često navode kao glavni uzrok, stručnjaci objašnjavaju da gorčina zapravo nastaje kada biljka pretrpi stres zbog nepovoljnih uslova za rast.
Tokom leta česte su vremenske promene, od velikih vrućina do hladnijih noći i obilnih padavina, što može nepovoljno uticati na razvoj i kvalitet plodova.
Pravilna nega biljke može značajno smanjiti mogućnost pojave gorčine, a posebno je važno obratiti pažnju na način zalivanja.
Neujednačeno i nepravilno zalivanje jedan je od najčešćih razloga zbog kojih krastavci gube svoj prijatan ukus.
Krastavcima je neophodna stalna i ujednačena vlažnost zemljišta. Kada se zemlja potpuno isuši, a biljka zatim naglo dobije veliku količinu vode, koren može doživeti stres, što se često odražava na kvalitet i ukus plodova.
Kako biste sprečili ovaj problem, biljke zalivajte redovno, ali bez preterivanja.
Najbolje je koristiti vodu koja nije previše hladna, a zalivanje obavljati u ranim jutarnjim satima ili uveče. Povremeno proverite vlažnost zemljišta tako što ćete pogledati da li je zemlja nekoliko centimetara ispod površine i dalje blago vlažna.
Hladna voda može dodatno opteretiti biljku
Voda direktno iz bunara ili vodovoda tokom leta često ima znatno nižu temperaturu od zagrejanog zemljišta. Velika temperaturna razlika može usporiti rad korena i otežati usvajanje hranljivih materija, što se može odraziti na slabiji rast biljke i lošiji kvalitet plodova.
Zbog toga je preporučljivo da voda pre zalivanja odstoji nekoliko sati ili da se ostavi u buretu kako bi se prirodno zagrejala na suncu.
Krastavcima je potrebna dodatna prihrana
Tokom jula krastavci se nalaze u periodu intenzivnog rađanja i tada troše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. Ukoliko nema dovoljno kalijuma i magnezijuma, plodovi mogu izgubiti na kvalitetu, a gorak ukus može postati izraženiji.
Kao prirodna prihrana može se koristiti rastvor od drvenog pepela. Potrebno je pomešati jednu čašu pepela sa kantom vode, ostaviti smesu da odstoji oko dvanaest sati, a zatim sipati približno jedan litar rastvora oko svake biljke.
Sa upotrebom azotnih đubriva treba biti oprezan, jer ona uglavnom podstiču razvoj lišća, dok su kalijum i magnezijum važniji za bolji ukus, čvrstinu i kvalitet plodova.
