Kada otvorite oglase za automobile, uglavnom ćete i dalje naići na gomilu dizelaša koji mame malom potrošnjom.
Do pre desetak godina, bili su kraljevi auto-puteva, sinonim za dugovečnost, sa onim osećajem kada pritisnete gas u četvrtoj brzini i automobil samo krene. Ali budimo realni, vremena su se mnogo promenila.
Danas, kada se pomene dizel, prosečan vozač odmah pomisli na skupe kvarove, filtere za čestice i zabrane ulaska u centre gradova u mnogim evropskim zemljama za te starije modele.
Mala potrošnja ostala prednost, ali skupi kvarovi postali najveći strah
Sada se postavlja vrlo jednostavno pitanje: da li grešimo ako danas kupimo dizel, ili je to i dalje jedini logičan izbor, posebno za vozače koji prelaze ozbiljne kilometre?
Podsetimo se da je njihov pad počeo nesrećnom aferom „Dizelgejt“, nakon koje su ekološki standardi postali toliko strogi da su inženjeri morali da pretvore motore u mini hemijske laboratorije.
Danas, svaki dizel motor ima pravu malu fabriku za prečišćavanje izduvnih gasova ispod haube, od SCR katalizatora do AdBlue sistema. I dok ti sistemi odlično obavljaju posao održavanja modernih motora prilično čistim, oni su takođe postali najslabija karika. Kada se ti sistemi začepe, a hoće ako vozite automobil samo po gradu, troškovi servisa će vas rasplakati.
A, s obzirom na to da prodaja novih dizel motora u Evropi pada ispod osam procenata, jasno je da tržište polako okreće leđa ovoj tehnologiji.
Na auto-putu, ovi motori rade u optimalnim uslovima, sistemi za prečišćavanje se pravilno zagrevaju i rade savršeno, a potrošnja ostaje niska, baš kao u dobra stara vremena.
Takođe, ako vučete prikolicu ili karavan, taj obrtni moment dizelaša jednostavno nema pravu zamenu. Ali budite oprezni, to važi samo dok ga vozite onako kako je projektovan. S druge strane, ako vam je život sveden na gradsku vožnju, vrtić, prodavnicu i posao u krugu od pet kilometara, kupovina dizelaša je čisto samoubistvo za vaš novčanik. Ili taksiranje…
Motor se nikada ne zagreva na takvim rutama, DPF filter se začepljuje, EGR ventil se prlja, a često ste gost na benzinskoj pumpi. Pored toga, tu je i pitanje vrednosti pri preprodaji.
Kako gradovi u EU sve više uvode zone ograničenog saobraćaja za „prljavije“ automobile, strah kupaca raste, što znači da bi za nekoliko godina vaš ljubimac mogao biti prodat mnogo teže i za mnogo manje novca nego što ste planirali.
Kupovina dizelaša danas zahteva dobar proračun
Ako ste ipak odlučili da je dizel za vas, izbor širom Evrope je danas postao prilično selektivan. Proizvođači su ga gotovo potpuno eliminisali u segmentu malih automobila, pa je ponuda svedena na veće SUV vozila, poslovne limuzine i laka komercijalna vozila. Nemački trio (Folksvagen, Škoda, Audi) i dalje održava liniju sa proverenim TDI motorima, pri čemu Škoda apsolutno dominira našim tržištem.
Premijum segment, predvođen BMW-om i Mercedesom, nastavlja da ulaže u vrhunske dizel motore, često ih nudeći kao deo hibridnih sistema.
Grupa Stellantis (Pežo, Sitroen, Opel) i dalje održava osnovne dizel opcije u svojim SUV modelima, dok su korejski proizvođači gotovo u potpunosti prešli na hibride. Mazda je ovde izuzetak, koja nastavlja da neguje svoju dizel filozofiju, a posebno redni šestocilindrični u modelima poput CX-60.
Na kraju krajeva, kupovina dizela više nije odluka koja se donosi „na prvi pogled“ ili iz navike. To je čista matematika.
Ako prelazite ogromnu kilometražu, to možda i dalje ima smisla, ali za sve ostalo, moderni turbo benzinci ili hibridi danas nude daleko manje stresa i glavobolje. Danas je dizel postao alat za veoma specifične poslove i više nije univerzalni izbor za sve, piše Jutarnji.hr/autoklub.
Pre nego što potpišete ugovor o prodaji, dobro razmislite gde vozite. Ponekad se ta mala ušteda na svakom litru goriva ispostavi kao najskuplja investicija koju ste mogli da napravite.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
