Sa njima se najčešće susreću deca, koja ih posmatraju, a čak se i igraju sa njima, jer su potpuno bezopasne za ljude i ne mogu da izazovu opekotine po telu kao morske vrste ovog organizma.
Slatkovodnih meduza na Adi Ciganliji ima svake sezone, ali njihova pojava zavisi od uslova životne sredine, pre svega od temperature vode. Pri povoljnim uslovima može doći do eksplozije populacije, a kako je rekao za „Večernje novosti“ savetnik za riblji fond i kvalitet vode prof. dr Aleksandar Hegediš, njihovo „omiljeno“ stanište su slatke i tople stajaće vode.
– Ove meduze, koje kupači skoro svake godine primete, potpuno su bezopasne. One su sitne, oko pet do 25 milimetara, a prepoznatljive su zbog providnosti, dakle bezbojne, sa beličastim ili zelenkastim prelivom. Pipci su im čvrsti i variraju u dužini – rekao je Hegediš.
Ova stvorenja se pojavljuju isključivo u ekosistemima gde je voda izuzetno dobrog kvaliteta, što znači da je voda na „beogradskom moru“ dobra.
Vrsta potiče iz bazena reke Jangce u Kini. Na najstarijem kontinentu, u Evropi, njihovo prisustvo primećeno je još u 19. veku, a danas je njihova pojava registrovana i u svim slatnim vodama širom sveta. U prestoničkim vodama su registrovane šezdesetih godina prošlog veka.
– Iako je pojava slatkovodne meduze u našim vodama poznata još od sredine dvadesetog veka, još uvek se o njoj u široj javnosti nedovoljno zna – objašnjava Aleksandar Hegediš. – Pretpostavlja se da je vrsta „došla“ u Beograd tako što su se polipi zakačili za veslački čamac. Ova pojava može da skrene pažnju posetilaca, kupača i ribolovaca, ali nema razloga za brigu.
Stručnjak smatra da se polipi ove meduze mogu preneti u nova staništa i preko vlažnog ribolovnog pribora, opreme za kupanje ili veslačke opreme i čamaca.
Tokom zvaničnog merenja kvaliteta vode Savskog jezera, koja su obavljena u avgustu 2014. godine, potvrđeno je prisustvo slatkovodnih meduza u vodi jezera.
