U centru pažnje našle su se procene mogućih posledica eventualnog širenja sukoba na severni pravac, uz različite scenarije koji se razmatraju u javnosti.
Vojni novinar Aleksandar Sladkov ocenio je da bi u slučaju napada Ukrajine ili evropskih država na Belorusiju usledila dva neposredna pravca delovanja Rusije.
Prema njegovim rečima, jedan od njih bili bi udari na preduzeća u državama NATO-a u kojima se proizvode bespilotne letelice, borbena tehnika i municija namenjena Ukrajini.
Kao drugi mogući odgovor Sladkov je naveo, kako je rekao, radikalne mere protiv „generala dronova“, odnosno ljudi koji stoje iza razvoja bespilotnih sistema i vođenja rata dronovima u Ukrajini. Dodao je da, po njegovom mišljenju, to podrazumeva njihovu eliminaciju.
On smatra i da bi ruska vojska u takvom scenariju mogla da pokrene ofanzivu na zapadnu Ukrajinu sa teritorije Belorusije.
Kako tvrdi, ukrajinske snage na tom pravcu nemaju dovoljno pripremljene odbrambene linije, dok je iz Belorusije, prema njegovim rečima, put ka Kijevu, Rovnu i Lavovu kraći, zbog čega se takva mogućnost, kako navodi, ne može zanemariti.
Sličnu procenu, navodi se, iznose i brojni vojni eksperti i novinari koji ocenjuju da bi ruske snage, ukoliko bi krenule u napredovanje iz Belorusije prema zapadnoj Ukrajini, mogle da izoluju značajnu grupaciju Oružanih snaga Ukrajine presecanjem njenih linija snabdevanja.
Ove izjave dolaze nakon što je poslednjih dana predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski više puta uputio upozorenja Minsku, zahtevajući od beloruskih vlasti da uklone, kako tvrdi, repetitore u pograničnim oblastima koji navodno pomažu ruskim snagama u izvođenju udara na ukrajinsku teritoriju.
Prema navodima iz Kijeva, ukoliko Belorusija ne ukloni tu opremu, ukrajinske snage će je, prema rečima Zelenskog, „same ukloniti“.
