U razgovoru sa Džonsom, ruski političar i bivši trgovac oružjem Viktor But ocenio je da je Moskva iscrpela pokušaje da sukob zadrži u okviru specijalne vojne operacije i da sada dolazi trenutak u kojem Rusija, kako je rekao, može da krene u „puni rat“.
Džons je u uvodu emisije tvrdio da je Rusija pripremila dodatnih 500.000 vojnika, uz još 200.000 severnokorejskih vojnika na granici, i da bi udari iz vazduha mogli da budu uvod u veliki kopneni nalet. Takve brojke nisu nezavisno potvrđene, ali su u emisiji predstavljene kao deo šire procene da Moskva više ne želi da čeka.
But: Rusija će udariti mnogo jače
But je rekao da Zapad pogrešno čita rusku uzdržanost i da je u Evropi stvoreno uverenje da Moskva neće smeti da ode dalje od dosadašnjih udara.
Prema njegovim rečima, to je opasna greška.
– Reći ću još jedno predviđanje. Ovog puta će udariti jako, i to neće biti šala – rekao je But.
On je naveo da je Rusija do sada izbegavala potpuno razaranje ukrajinske infrastrukture jer je, kako tvrdi, polazila od toga da je reč o teritoriji koju ne želi da uništi do kraja. Kao primer je pomenuo železnicu, mostove, vodovodnu infrastrukturu i velike logističke tačke koje su, prema njegovim rečima, dugo ostale funkcionalne.
But tvrdi da se ta logika sada menja.
– Ako Rusija odluči da bombarduje nekoliko ključnih mostova, to bi bio početak kraja njihove logistike – rekao je on.
Kijev, Harkov i udari na komandne centre
Aleks Džons je tokom emisije tvrdio da Vladimir Putin priprema udare na dva najveća ukrajinska grada, Kijev i Harkov, i da će posle bombardovanja uslediti klasičan pritisak kopnenih snaga. Džons je to uporedio sa razaranjem Faludže, tvrdeći da bi ruska strategija mogla da ide ka „spaljenoj zemlji“.
But nije doslovno ponovio sve Džonsove brojke, ali je potvrdio osnovnu ocenu da Rusija, po njegovom viđenju, prelazi u znatno oštriju fazu.
On je posebno govorio o Kijevu, navodeći da je Moskva već upozorila strane ambasade i civile da napuste grad jer će, kako tvrdi, biti gađani centri u kojima se planiraju napadi na Rusiju.
– Ruska vlada je rekla diplomatskim ambasadama, strancima i civilima: napustite grad, jer ćemo zaista napasti centre u kojima se planiraju napadi, uključujući Ministarstvo odbrane, obaveštajne štabove, instruktore i mesta gde se proizvode dronovi i drugo oružje – rekao je But.
Ta izjava se poklapa sa ranijim upozorenjem ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je stranim državljanima preporučilo da napuste Kijev zbog najavljenih sistemskih udara po objektima povezanim sa ukrajinskom vojskom.
Poljska, Rumunija i Baltik kao sledeći rizik
Najopasniji deo Butovog nastupa odnosio se na države NATO-a koje, prema ruskom tumačenju, služe kao duboka pozadina ukrajinske vojske.
But je otvoreno pomenuo Poljsku, Rumuniju i baltičke zemlje. Prema njegovim tvrdnjama, preko tih teritorija se organizuje logistika, proizvodnja dronova i napadi na rusku teritoriju.
– Biće napada na Poljsku, posebno na Žešov, da se unište njihove logističke baze. Isto važi za Rumuniju i Baltik, odakle lansiraju dronove za napade na Sankt Peterburg – rekao je But.
On je optužio evropske zemlje da se kriju iza tvrdnji da su to „ukrajinski dronovi“, iako, kako navodi, dobro znaju odakle se lansiraju i ko omogućava njihovu upotrebu.
But je zato poručio da fabrike dronova u Evropi, čak i kada se vode kao ukrajinske, za Moskvu postaju legitimni vojni ciljevi.
– Postali su duboka pozadina ukrajinske vojske. To znači da su legitimna meta za rusku vojsku. Udarićemo ih jako – rekao je But.
Nuklearna senka nad celom krizom
Džons je razgovor vodio u tonu upozorenja da bi svaki ruski udar na logističke baze u NATO zemljama mogao da pokrene lanac odluka koji vodi ka direktnom sukobu Rusije i Zapada.
On je tvrdio da bi eventualni odgovor NATO-a na ruske udare doveo do naglog skoka na „lestvici eskalacije“, uz rizik od punog nuklearnog rata.
But je na to odgovorio da Rusija ne strahuje od sledećeg nivoa eskalacije.
– Kada Rusija krene u rat, gotovo je. Neće biti načina da se to zaustavi. Hoćete sledeći stepen eskalacije? Dobro, izvolite. Pokušajte da upotrebite nuklearno oružje protiv nas. Samo napunite svoje nuklearne sisteme. Mi to čekamo – rekao je But.
Ovakve reči ne znače da je nuklearni rat neminovan, ali pokazuju koliko je retorika oko Ukrajine otišla daleko. U emisiji se više nije govorilo samo o frontu u Donbasu, već o mogućim udarima na logistiku NATO-a, o diplomatskom upozorenju za napuštanje Kijeva i o scenariju u kojem se rat širi van granica Ukrajine.
Starobeljsk kao prelomni povod
But je kao neposredan povod za zaoštravanje naveo napad na Starobeljsk u LNR, gde su, prema ruskim tvrdnjama, ukrajinski dronovi pogodili koledž i studentski dom u kojem su se nalazili mladi ljudi.
On je rekao da je Vladimir Putin posle toga naredio pripremu odgovora i da je Rusija zatim izvela jedan od najvećih napada na Kijev od početka rata.
Prema Butovom tumačenju, Moskva je time pokazala da više ne želi da ostavlja netaknute centre iz kojih se planiraju napadi na rusku teritoriju. On tvrdi da su prethodni razgovori i pokušaji dogovora praktično potrošeni, jer Zapad i Kijev nisu shvatili ruska upozorenja ozbiljno.
