Pravilna ishrana i fizička aktivnost dva su najvažnija faktora za duži i zdraviji život. A postoji jedan hobi koji može pomoći da postignete oba cilja — baštovanstvo.
Novo istraživanje instituta Mather Institute pokazalo je da baštovanstvo podržava fizičko i psihosocijalno blagostanje starijih osoba. Kako bi istražili širok spektar koristi koje baštovanstvo pruža, istraživači su anketirali više od 2.000 ljudi starijih od 55 godina o njihovim navikama vezanim za baštovanstvo i različitim aspektima dobrobiti.
Najiznenađujuće otkriće bilo je da bi baštovanstvo moglo biti ključ za dugoročnu fizičku aktivnost.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju da starije osobe imaju najmanje 150 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Istraživači su otkrili da mnogi stariji ljudi koji se bave baštovanstvom znatno premašuju ove smernice, provodeći u proseku oko pet sati nedeljno radeći u bašti, pri čemu većina održava tu naviku decenijama.
Aktivnosti poput kopanja, prekopavanja zemlje ili čupanja korova smatraju se umereno ili veoma intenzivnom fizičkom aktivnošću, a uz to su i prijatne, što znači da većina ljudi koji se bave baštovanstvom možda ispunjava preporuke za vežbanje, a da toga nisu ni svesni.
Takođe je utvrđeno da ljudi koji se bave baštovanstvom imaju jači osećaj svrhe, veće zadovoljstvo životom i izraženiji osećaj zahvalnosti u poređenju sa onima koji se ne bave baštovanstvom.
Starije osobe koje rade u bašti prijavile su i znatno više zdravih navika u proseku u odnosu na svoje vršnjake koji se ne bave baštovanstvom, poput redovnog vežbanja, uravnotežene ishrane, odlazaka kod lekara i zubara, kao i dovoljno sna. Pored toga, češće su konzumirali voće i povrće i pridržavali se drugih zdravih prehrambenih navika.
Druženje
Ako želite da počnete da se bavite baštovanstvom, razmislite o tome da uključite prijatelja ili posetite lokalni rasadnik kako biste dobili pomoć za početak.
„Moja najveća preporuka je da pronađete prijatelja i zajedno uživate u tom procesu“, objasnila je Lorel Merc, viša istraživačka analitičarka u institutu ,,Mather Institute“, u saopštenju za javnost. „Ljudi mogu da se pridruže zajedničkim baštama i razmenama useva kako bi međusobno delili savete. Takođe mogu pronaći mentora za baštovanstvo ili posetiti rasadnik i razgovarati sa zaposlenima o tome koji alati su im potrebni i koje je najbolje doba godine za sadnju.“
Za one koji se suočavaju sa zdravstvenim problemima, manje zahtevni oblici baštovanstva, poput hidroponskog ili aeroponskog uzgoja biljaka, mogli bi biti dobra alternativa.
