Dugogodišnji majstor sa dve decenije iskustva u renoviranju kuća otkrio je, na primeru sopstvene greške iz mladosti, kako naizgled jednostavan posao postavljanja podnih pločica u podrumu može da rezultira potpunom štetom ako se preskoči ključni korak pripreme podloge.
Stari objekti imaju više problema
Problem je najčešće izražen kod starijih objekata, gde betonski podovi na prvi pogled deluju ravno, ali u stvarnosti kriju blaga pomeranja i nagibe, posebno oko drenažnih odvoda. Korišćenje dugačke libele, zatezanje kredne linije ili upotreba preciznog lasera u ranoj fazi rada mogu odmah da otkriju sva kritična udubljenja i ispupčenja na podlozi. U građevinskoj praksi imperativ je detaljno proveriti i sanirati visoke i niske zone prostorije pre nanošenja lepka, jer postavljanje pločica na neravnu površinu neizbežno dovodi do njihovog oštećenja čim površina počne aktivno da se koristi.
„Tokom više decenija renoviranja različitih kuća radio sam projekte koje sam voleo više i manje. Postavljanje podnih pločica je posao u kojem uživam, ali mi je bilo potrebno dosta pokušaja i grešaka da bih stekao sigurnost”, rekao je majstor, prenosi House Digest, prenosi Dnevno.
Dodao je kako je najveću grešku napravio prvi put kada je radio ovaj posao, kada su supruga i on odlučili da postave pločice tokom završavanja podruma u kući iz 1920-ih godina.
Deluje da je lako, ali…
„Postavljanje pločica preko postojećeg betonskog poda delovalo je kao lak zadatak, posebno u poređenju sa gletovanjem zidova ili ugradnjom kupatila. Da sam se bolje informisao, shvatio bih da postavljanje pločica na čvrstu, ali neravnu podlogu dovodi do pucanja. Tu lekciju sam naučio na teži način. Stari betonski pod u podrumu bio je uglavnom ravan, ali je na nekim mestima bio blago pomeren. Da sam koristio dugačku libelu, te razlike bi bile lako uočljive, ali nisam”, istakao je.
Na kraju je zaključio kako zbog tih propusta nije uzeo u obzir blagi nagib poda oko odvoda, što je brzo dovelo do ozbiljnih problema:
„Ubrzo sam otkrio najveći nedostatak pločica: pločice su se pomerale i pucale čim su ljudi počeli da hodaju po njima.”
Kao ključno rešenje za ovaj problem, iskusni građevinar navodi obaveznu upotrebu samonivelišuće mase nakon temeljnog čišćenja prašine i ostataka starog materijala. Pre izlivanja same mase, na beton je neophodno valjkom naneti odgovarajući prajmer odnosno podlogu, koja omogućava optimalno vezivanje novog sloja sa starim betonom.
Finalna kontrola je veoma važna
Tek nakon što se naneti prajmer potpuno osuši, pristupa se izlivanju samonivelišuće mase, i to strogo od najudaljenijeg ugla prostorije prema izlaznim vratima kako bi se izbeglo kretanje po svežem materijalu. Nakon sušenja mase sprovodi se finalna kontrola ravnosti, a manja preostala udubljenja saniraju se reparaturnim malterom, čime se dobija idealno ravna površina na kojoj pločice godinama mogu da podnose opterećenja bez ikakvih strukturalnih oštećenja.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
