U Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, ali domaća proizvodnja i dalje nije dovoljna da zadovolji potrebe tržišta, pa se čak 70 odsto potrošnje nadoknađuje uvozom, najviše iz Kine i Španije.
Upravo zbog velike tražnje i dobre zarade, beli luk postaje sve zanimljivija kultura za domaće poljoprivrednike.
Prema procenama stručnjaka, beli luk se u Srbiji uzgaja na oko 1.300 hektara, a prinosi se kreću između osam i 15 tona po hektaru, u zavisnosti od sorte i uslova proizvodnje.
Najviše zasada nalazi se u Vojvodini i južnim krajevima zemlje, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima.
Jedan od proizvođača koji se odlučio za ovu kulturu je Goran Lazić iz Kikinde, koji je prošle jeseni zasadio beli luk na više od pola hektara.
Zahvaljujući sistemu za navodnjavanje „kap po kap“, očekuje visok prinos, a posebno ističe kvalitet domaće sorte „Bosut“, koju godinama selekcioniše i umnožava kako bi dobio krupnije glavice i bolji rod.
Stručnjaci navode da beli luk ima više prednosti u odnosu na druge povrtarske kulture. Relativno je otporan na bolesti i štetočine, može da uspeva na različitim vrstama zemljišta, a dodatna pogodnost je što postoje dve setve i dve berbe godišnje – prolećna i jesenja proizvodnja.
Pored široke primene u ishrani, beli luk ima značajnu ulogu i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
Koristi se za proizvodnju dodataka ishrani, prirodnih preparata i lekova, zbog čega potražnja za ovom biljkom godinama raste.
Poljoprivredni stručnjaci ocenjuju da proizvodnja belog luka predstavlja ozbiljnu poslovnu priliku za nove proizvođače, piše RTS.
Iako ulaganja po hektaru iznose oko 5.000 evra, prihodi mogu biti višestruko veći, pa zarada u pojedinim slučajevima dostiže i pet do šest puta više od početnog ulaganja.
