Ruski predsednik Vladimir Putin poslednjih dana iznenadio je i saveznike i protivnike primetno blažom retorikom prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, a posebnu pažnju izazvao je detalj koji mnogima nije promakao – prvi put od početka rata Putin ga je javno nazvao „gospodinom Zelenskim“.
Ova formulacija odjeknula je i u Rusiji i u Ukrajini, jer predstavlja potpuni zaokret u odnosu na dosadašnje izjave Kremlja, u kojima je Zelenski često bio opisivan veoma uvredljivim izrazima.
Govoreći nakon parade na Crvenom trgu 9. maja, Putin je mirnim i diplomatskim tonom rekao:
– Još jednom sam čuo o tome da je ukrajinska strana, gospodin Zelenski, spremna da održi lični sastanak. Da, to sam čuo. Ali to ne čujemo prvi put… Mi nikada nismo odbijali, niti sam ja odbijao.
Upravo ta rečenica pokrenula je talas analiza o tome da li Kremlj polako priprema teren za ozbiljnije pregovore o prekidu rata.
Od „narkomana“ do „gospodina Zelenskog“
Putinova promena tona posebno je upadljiva ako se uporedi sa njegovim izjavama iz prvih dana invazije.
Još 25. februara 2022. godine ruski predsednik obraćao se ukrajinskim vojnicima nazivajući vlast u Kijevu „čoporom narkomana i neonacista“.
Zbog toga je sadašnja formulacija izazvala šok čak i među ruskim pro-ratnim kanalima i vojnim komentatorima.
Vojni analitičar Oleksandr Kovalenko ocenio je da Kremlj očigledno menja pristup.
– Odjednom je Putin progovorio o tome da je spreman da se sastane sa gospodinom Zelenskim radi potpisivanja konačnog mirovnog sporazuma. Još jedna manipulacija, ali sada sa potpuno drugačijom retorikom – napisao je Kovalenko.
Slične reakcije pojavile su se i na ruskim Z-kanalima.
– Gospodin Zelenski? Dakle, sada više nije narkoman, uzurpator i terorista? – napisao je ratni dopisnik Vladimir Romanov.
Hodorkovski: „Ovo nije slučajno“
Posebno zanimljivu analizu dao je Mikhail Khodorkovsky, jedan od najpoznatijih kritičara Kremlja.
On smatra da upravo promena rečnika pokazuje da Moskva i Kijev ozbiljnije razmišljaju o mogućim pregovorima.
– Putina slušam više od dvadeset godina i ovakvu formulaciju nisam čuo od početka invazije – napisao je Hodorkovski na mreži X.
Prema njegovoj proceni, ni Rusija ni Ukrajina trenutno ne ostvaruju veliki napredak na frontu, dok bi svaki ozbiljniji pokušaj preokreta zahtevao novu mobilizaciju, dodatni ekonomski pritisak i još veću represiju unutar Rusije.
On smatra da je trodnevno primirje tokom Dana pobede pokazalo da obe strane ipak mogu da pronađu zajednički interes kada im to politički odgovara.
Tramp, primirje i tajni pregovori iza kulisa
Hodorkovski tvrdi da je ideja o privremenom prekidu vatre prvi put ozbiljno pomenuta tokom razgovora Putina i američkog predsednika Donald Trump krajem aprila.
Prema njegovim rečima, Kremlju je bilo važno da vojna parada 9. maja prođe bez ukrajinskih udara, dok je Tramp želeo da pokaže kako i dalje ima ključnu ulogu u pregovorima.
Ukrajina se, tvrdi on, našla u veoma nezgodnoj poziciji – odbijanje primirja moglo je dodatno pogoršati odnose sa Vašingtonom, dok bi potpuno prihvatanje ruskih uslova bilo politički gotovo nemoguće u Kijevu.
Kao kompromis, Kijev je predložio duže primirje, ali ga je Moskva odbila i nastavila vazdušne napade.
Ipak, iza zatvorenih vrata diplomatski kontakti nisu prestali, a kulminirali su velikom razmenom zarobljenika po modelu „1000 za 1000“.
Šta ova promena retorike znači
Analitičari upozoravaju da jedna reč sama po sebi ne znači kraj rata, ali da u diplomatiji nijanse često šalju veoma važne poruke.
Upravo zbog toga je Putinovo „gospodin Zelenski“ izazvalo toliko pažnje – jer dolazi posle godina brutalne retorike i međusobnih optužbi.
Za sada nema znakova brzog mira, ali pojedini stručnjaci smatraju da ovakve promene govora pokazuju da obe strane polako ostavljaju prostor za buduće pregovore.
