Misteriozna, lepa i zavodljiva žena koja često vodi svoje ljubavnike u smrtonosne zamke – fatalna žena je arhetip koji je decenijama prisutan u književnosti i umetnosti, ali i na filmu.
Titulu fatalne žene učvrstila je Rita Hejvort ulogom Gilde Mandson u filmu Gilda (1946). Njen lik je provokativan i enigmatičan, a legendarna scena u kojoj izvodi pesmu „Put the Blame on Mame“ ušla je u filmsku antologiju, simbolizujući ženu koja svesno koristi svoju privlačnost kao oružje.
Uloga Kiti Kolins u filmu Ubice (1946) katapultirala je Avu Gardner u slavu. Kao arhetip fatalne žene, Kiti je lepa i lukava žena koja stoji iza velike dvostruke igre, koja na kraju dovodi do pada protagonista, „Šveđanina“ (Bert Lankaster). Njen nastup u crnoj satenskoj haljini ostao je upamćen kao definicija slike „fatalne zavodnice“, koja će je pratiti tokom cele karijere.
U filmu Brak na italijanski način (Matrimonio all’italiana, 1964), Sofija Loren dobila je još jednu nominaciju za Oskara. Njena Filomena, seksualna radnica tokom Drugog svetskog rata, doživljava svoj „Pepeljuga“ trenutak kada upozna bogatog biznismena (ljubitelji filma Zgodna žena prepoznaće u ovoj ulozi njegovu jasnu preteču). Ipak, u svojoj suštini, lik je nijansiran prikaz složene žene zarobljene u nemogućim okolnostima. Loren je ovu ulogu često isticala kao jednu od svojih omiljenih.
U zlatno doba Holivuda, lik fatalne žene dobio je i jednu elegantniju, suptilniju dimenziju kroz Grace Kelly. Iako je često igrala naizgled smirene i aristokratske junakinje, u filmovima Alfreda Hičkoka poput Prozora u dvorište (Rear Window, 1954) i Uhvatiti lopova (To Catch a Thief, 1955), njen lik nosi prepoznatljivu dozu opasne privlačnosti. Iza savršene spoljašnjosti krije se hladna samouverenost i kontrolisana senzualnost, što je čini jednim od najotmenijih, ali i najintrigantnijih tumačenja arhetipa fatalne žene.
Mišel Fajfer je zablistala u filmu Scarface kao partnerka Al Paćina, a zatim je oživela lik Žene-mačke kao tragičnog i nepredvidivog antiheroja u filmu Betmen se vraća (1992). Njen prelazak iz tihe sekretarice u fatalnu osvetnicu u crnom lateksu postao je kultan, dok su moralna dvosmislenost i hemija sa Betmenom učinile ovaj lik jednim od najpamtljivijih te decenije.
Sa jačanjem feminističkih pokreta, slika fatalne žene počela je da se menja i postaje složenija. Njeni motivi više nisu isključivo pohlepa, već često i borba za opstanak u muškom svetu. Šeron Stoun je redefinisala ovaj arhetip za modernu publiku kroz lik Ketrin Tramel u erotskom trileru Sirova strast (1992). Kao bogata spisateljica kriminalističkih romana i glavna osumnjičena za brutalno ubistvo, Tramel je majstor psihološke manipulacije. Njena provokativnost i inteligencija zbunjuju istražitelje, a kultna scena ispitivanja u policijskoj stanici postala je sinonim ženske moći i seksualne drskosti.
Kim Bejsinger je 1997. godine osvojila Oskara za ulogu Lin Breken u neo-noar filmu Poverljivo iz Los Anđelesa. Lin je prostitutka i fizički dvojnik glumice Veronike Lejk, oličenje muških fantazija.Eva Grin je slomila stereotip „Bond devojke“ u filmu Kazino Rojal (2006), kao Vesper Lind. Ona nije samo lepo lice, već inteligentna i sposobna žena koja je ravnopravan partner Džejmsu Bondu.
Početkom 2000.iih je Monika Beluči u filmovima poput Malena (2000) i Irreversible (2002) igrala fatalnu ženu čija je lepota gotovo sudbinska sila – istovremeno i dar i prokletstvo. Njeni likovi često ne zavode aktivno, već postaju projekcija želja i opsesija drugih, čime fatalna žena dobija i tragičnu dimenziju.
Vrhunac moderne fatalne žene predstavlja Šarliz Teron kao Lorajn Broton u filmu Atomska plavuša (2017). Kao smrtonosna agentkinja MI6 poslata u Berlin tokom Hladnog rata, Lorajn je neukrotiva, brutalna i potpuno nezavisna. Ona ne traži ljubav, ne vodi se tradicionalnim očekivanjima i koristi sve što joj stoji na raspolaganju kao oružje, uključujući i sopstvene potpetice.
Njena uloga pokazuje da savremena fatalna žena više ne zavodi samo muškarce, već u potpunosti preuzima kontrolu nad sopstvenom sudbinom.
