Oni su to saopštili odgovarajući na molbu našeg portala da prokomentarišu izjavu komesarke za proširenje EU Marte Kos o „ohrabrujućim znacima“ kada su u pitanju pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.
Kako je MSP Rumunije takođe naveo, oni nisu u poziciji da komentarišu izjave članova Evropske komisije ili drugih zvaničnika EU.
„Možemo vas informisati da se stav Rumunije koji se tiče priznavanja Kosova nije promenio“, stoji u odgovoru MSP Rumunije.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos 20. aprila je izjavila da „prati šta se dešava“ po pitanju pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo i da je „razvoj ohrabrujuć“, ne precizirajući detaljnije šta pod tim podrazumeva. Kos je to rekla na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje izvestioca za Kosovo u EP Riha Terasa šta Evropska komisija radi u vezi sa pet država koje nisu priznale Kosovo i kako bi trebalo da deluje u tom pogledu.
Iz MSP Slovačke ovim povodom naveli su za Kosovo onlajn da deklaracija slovačkog parlamenta iz 2007. godine po pitanju Kosova i dalje ostaje na snazi i objasnili da ona predviđa da rešavanje budućeg statusa pokrajine Kosovo mora biti zasnovano na poštovanju legitimnih zahteva Srbije, kao i Povelje Ujedinjenih nacija i drugih međunarodno pravnih normi.
Može li Priština da se učlani u NATO?
Članstvo u NATO ne može se ostvariti kroz bilateralne ili regionalne sporazume. Proces je jasno definisan i zahteva jednoglasnu odluku svih članica. Ne postoji mehanizam kojim bi se taj proces mogao zaobići ili ubrzati kroz ovakve oblike saradnje.
Prema osnovnim principima NATO, svaka nova članica mora biti prihvaćena jednoglasno. To znači da svaka država članica ima pravo veta na prijem nove zemlje.
Ključni dokument je Vašingtonski ugovor iz 1949. godine, koji definiše osnovne principe proširenja Alijanse. U njemu se navodi da NATO može pozvati „bilo koju evropsku državu“ koja je u stanju da doprinese bezbednosti i prihvati obaveze članstva. Međutim, pored ove formalne odredbe, u praksi postoji nekoliko važnih političkih i pravnih uslova.
U slučaju tzv. Kosova, prepreka nije formalna zabrana, već politička realnost. Pet država članica NATO ne priznaje tzv. Kosovo kao nezavisnu državu. U takvim okolnostima, postizanje konsenzusa postaje izuzetno teško.
NATO formalno ne zahteva da sve članice međusobno priznaju jedna drugu, ali u praksi politička saglasnost igra presudnu ulogu. Bez promene stava država koje ne priznaju tzv. Kosovo ili bez šireg političkog dogovora, odluka o prijemu nije realna.
Saradnja između Zagreba, Tirane i Prištine predstavlja oblik koordinisanog bezbednosnog partnerstva, ali ne i vojni savez. Ona može doprineti približavanju standardima NATO, ali ne može zameniti formalni proces članstva.
Ključni faktor ostaje politička realnost unutar same Alijanse. Bez jednoglasne saglasnosti svih članica, nijedna država ne može postati deo NATO.
Vučić: Srbija će se boriti protiv ulaska Prištine u NATO
O inicijativi američkih kongresmena da se takozvano Kosovo integriše u NATO, Vučić je ocenio da se na tome radilo i preko Hrvatske, kroz vojni savez, kao i preko Albanije.
„Imaćemo uskoro nekakve važne vežbe sa njima, razgovaramo sa SAD, nadamo se da se to neće dogoditi. Borićemo se da se to ne dogodi”, rekao je predsednik.
