Srčana slabost, odnosno srčana insuficijencija, jedno je od ozbiljnijih stanja kardiovaskularnog sistema. Reč je o sindromu kod kojeg srce više ne može dovoljno efikasno da pumpa krv ili da primi potrebnu količinu krvi. Zbog toga organi i tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija.
Ovo stanje se često ne prepozna na vreme, jer simptomi u početku mogu delovati bezazleno. Umor, zadihanost, oticanje nogu ili potreba za spavanjem na više jastuka mnogi pripisuju godinama, stresu ili slaboj kondiciji, a upravo to mogu biti prvi znaci srčane slabosti.
Srčana insuficijencija nije jedna bolest, već posledica različitih oboljenja koja vremenom oslabe rad srca. Može se razviti nakon infarkta, kod dugogodišnje nelečene hipertenzije, bolesti srčanih zalistaka ili zapaljenja srčanog mišića.
Jedan od najčešćih uzroka je koronarna bolest, naročito stanje posle preležanog infarkta. Nakon srčanog udara na srcu može ostati ožiljak, a njegova veličina često utiče na to koliko će srce kasnije slabije raditi.
Drugi čest uzrok je visok krvni pritisak koji se ne leči ili se ne drži pod kontrolom. U tom slučaju srčani zidovi mogu da zadebljaju, pa srce teže prima krv i postepeno gubi snagu. Često se uz to javljaju i problemi sa bubrezima.
Na srčanu slabost mogu ukazivati sledeći simptomi:
- brzo zamaranje
- otežano disanje pri naporu
- gušenje u ležećem položaju
- potreba za spavanjem na dva ili tri jastuka
- oticanje nogu i stopala
- bol ili pritisak u grudima
- slabost, malaksalost i smanjena tolerancija na napor
Blagi oblik srčane slabosti ne treba zanemariti, jer se upravo tada najviše može učiniti. Što se ranije otkrije, veće su šanse da se stanje uspori, stabilizuje i da se poboljša kvalitet života.
Dobra vest je da su mogućnosti lečenja danas znatno bolje nego ranije. Savremeni lekovi, bolja dijagnostika, kardiovaskularna genetika i napredne interventne procedure omogućavaju da pacijenti žive duže i kvalitetnije nego pre deset ili petnaest godina.
Ipak, srčana slabost ostaje ozbiljno stanje koje zahteva praćenje, disciplinu i redovne kontrole. Ako se jave simptomi poput gušenja, oticanja nogu, naglog zamaranja ili nemogućnosti spavanja na ravnom, ne treba čekati – pregled kod lekara može napraviti veliku razliku.
