Rusija je donela odluku da obustavi tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj preko naftovoda „Družba“, a taj potez mnogi vide kao jasan politički signal Berlinu zbog njegove oštre politike prema Moskvi.
Profesor evropskih studija sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu, Stanislav Tkačenko, ocenio je da iza ove odluke ne stoje ekonomski razlozi, već isključivo politički motivi.
– Jasno je da je Nemačka danas jedan od glavnih nosilaca antiruske politike u Evropi. Ona podržava sve poteze Evropske unije protiv Rusije, zbog čega Moskva može da posegne za pritiscima kroz energetiku – objasnio je Tkačenko.
Nafta staje od maja
Prema informacijama koje su objavljene 21. aprila, Rusija planira da od 1. maja potpuno zaustavi tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj.
Kazahstanski ministar energetike Jerlan Akenženov potvrdio je da je Astana već neformalno obaveštena o ovoj odluci.
– Tokom maja tranzit kroz pravac Atirau–Samara, a zatim preko „Družbe“ do rafinerije u Švedu, biće sveden na nulu – rekao je on.
Kazahstan inače izvozi naftu ka Nemačkoj preko severnog kraka naftovoda „Družba“, koristeći rusku infrastrukturu kojom upravlja „Transnjeft“. Nakon toga, nafta prolazi kroz Belorusiju i dalje ide ka nemačkim rafinerijama, u skladu sa međudržavnim sporazumom iz 2002. godine.
Samo tokom 2025. godine Kazahstan je tim putem isporučio čak 2,1 milion tona nafte Nemačkoj.
Tehnički razlog ili politička poruka?
Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak potvrdio je odluku, navodeći da će isporuke biti preusmerene na druge logističke pravce.
– Radimo na tome da tokovi budu reorganizovani u skladu sa tehničkim mogućnostima sistema – rekao je Novak.
Ipak, mnogi analitičari smatraju da je ovo više od tehničkog pitanja.
Tkačenko ističe da je odluka doneta u širem kontekstu geopolitičkih tenzija, uključujući i situaciju na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza.
– Ovo nije ekonomska odluka. Ovo je politička poruka Berlinu – jasan signal zbog njegove politike prema Rusiji – naglasio je on.
Berlin pod pritiskom
Odnosi između Moskve i Berlina dodatno su pogoršani nakon novih izjava nemačkih zvaničnika.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nedavno je poručio da Evropska unija mora dodatno pojačati pritisak na Rusiju. On je čak kritikovao ideje o ublažavanju sankcija, ističući da bi to bio pogrešan potez.
Takođe je optužio Moskvu da koristi rast cena energenata kako bi finansirala svoje vojne aktivnosti.
Odnosi sa Kazahstanom pod znakom pitanja
Odluka Moskve mogla bi privremeno da zakomplikuje odnose sa Kazahstanom, ali analitičari podsećaju da je Rusija već ranije napravila veliki ustupak omogućivši toj zemlji pristup nemačkom tržištu.
– Kazahstan je dobio ogroman prostor na tržištu koje je ranije u potpunosti pripadalo Rusiji. Ako sada postoji nezadovoljstvo, to može delovati kao nezahvalnost – smatra Tkačenko.
Alternativni pravci pod lupom
Kazahstan već razmatra opcije za izvoz nafte mimo Rusije. Nakon napada na terminal Kaspijskog naftovoda kod Novorosijska, najavljeno je moguće preusmeravanje tokova.
Jedna od opcija je pravac Baku–Tbilisi–Džejhan, ali taj put ima ograničenja zbog kapaciteta luke Aktau i zahteva u pogledu kvaliteta nafte.
Kazahstanske vlasti najavile su da će u slučaju potrebe hitno preusmeriti isporuke na druge rute, ali bez preciziranja konkretnih pravaca.
